"Putin je lažni car, i zato će izgubiti rat, a kolaps Rusije je neminovan"

Jedan od najcenjenijih ruskih pisaca mlađe generacije Mihail Šiškin upravo je objavio novu knjigu "Moja Rusija: Rat ili mir?", što je bio povod da, kao jedan od društveno najangažovanijih književnika progovori. Mihail Šiškin rođen je u Moskvi 1961. godine. Nakon završetka studija engleskog i nemačkog jezika, 1995. godine preselio se u Švajcarsku, praktično kao emigrant, ali je ubrzo počeo tamo da radi kao prevodilac. Kad je početkom devete dekade 20. veka nahrupio na literatnu scenu, nametnuo se veliki književni talent. Već za prvu priču “Sat kaligrafije“ nagrađen je kao najbolji debitant. "Ruskog Bukera"osvojio je 1999. za roman "Zauzimanje Izmaila", dok je za knjige "Ruska Švajcarska" i "Montreux - Missolunghi - Astapovo: Stazama Bajrona i Tolstoja" dobio uglednašvajcarska i francuska priznanja za publicistiku. Slavu je stekao osvajanjem prestižne nagrade Nacionalni bestseler za roman "Vilina kosica" 2005. i priznanjem Velika knjiga za roman "Pismovnik" šest godina kasnije.

U novoj knjizi "Moja Rusija: Rat ili mir?" (My Russia: War Or Peace?), koja je upravo prevedena na engleski, Šiškin istražuje nasilnu rusku prošlost, kao i turoban odnos između njegove rodne države i građana.

Šiškin se u razgovoru za "Gardijan" povodom nove knjige seća kako je pre dvadesetak godina boravio u Kijevu na književnom festivalu, koji je okupio pisce i pesnike koji pišu na ruskom u Ukrajini:- Imao sam tad osećaj da konačno gradimo budućnost ruske kulture, s uzajamnim razumevanjem koje je važno. A kad sam sledeći put došao desila se aneksija Krima i sedeo sam s ljudima za stolom koji su vikali iz sveg glasa: "Krim je naš, Krim je naš!" Kao da sam se našao u Joneskovom "Nosorogu". Nije bilo moguće razgovarati s njima. A nije bilo moguće ni razgovarati s mojim rođenim bratom koji živi u Moskvi. I postali smo tako stranci. Kao da postoji neki civilizacijski procep između nas i ruske kulture. Razumem zašto ljudi koji ne čitaju knjige podržavaju rat. No, ono što bih voleo da mi neko objasni - jeste kako kulturni ljudi podržavaju rat.

U novoj knjizi Mihail Šiškin piše da mu je misija da svi ruski umetnici pokažu kako su protiv rata.- Čitavog svog života imao sam osećaj da stojim na čvrstom tlu. Bila je to ruska kultura. I sada je "oduvana". Pre stotinu godina ruski emigranti nisu se stideli da pričaju na svom maternjem jeziku na ulicama Berlina ili Pariza. A sada se stide. I moja misija jeste da vratim dostojanstvo ruskoj kulturi i jeziku. A to je moguće samo ako Ukrajina pobedi u ovom ratu, jer se vodi protiv neprijatelja svih nas - a to je ruski režim. Glavni neprijatelj ruske kulture jeste opet ruski režim - smatra pisac.Rusija će imati budućnost samo ako pretrpi totalni poraz, piše Šiškin u knjizi, a u razgovoru za britanski dnevnik pojašnjava da Putina odlikuje psihologija svih diktatora, odnosno da se vodi krilaticom "Ako napustim ovaj svet, svet ide sa mnom":- Oni nemaju empatiju, ne vole ljude, mrze ih. I siguran sam da bi on pritisnuo crveno dugme. Ali, niko neće ispuniti njegov nalog da se Zemlja uništi. Znate li zašto? Jer u Rusiji glavno pitanje nije ono na koje možete naići u ruskoj literaturi 19. veka - koga okriviti? Šta treba uraditi? Ne, glavno pitanje jeste - da li je car pravi ili lažan? Ako si pravi onda ćeš dobiti rat. Staljin je ubio milione ljudi, pa ga veliki deo populacije i dalje voli. Gorbačova vole na Zapadu, ali izgubio je rat u Avganistanu, i Hladni rat i preziru ga. Putinu su generali rekli da će osvojiti Kijev za tri dana, ali preračunao se. I omašio je. I sada je lažni car.Niko neće ispuniti nalog lažnog cara - odsečan je pisac.Poslednji put u Rusiji je bio oktobra 2014. godine, i to na Sajmu knjiga u Krasnojarsku. I jedini je, kako se priseća, otvoreno govorio o opasnosti rata:- Tišina koja je pratila moj govor bila je zastrašujuća. I bio je to moj poslednji dolazak u Rusiju. A sada je nemoguće otići bilo gde odande. Dobijam pretnje smrću, i mislite li da bi trebalo da ćutim? Da li bi trebalo da prestanem da pričam i da pišem? Pa, onda moj život apsolutno ne bi imao smisla. Neću odustati! Tokom "divljih devedesetih", kako piše, u Rusiji su oligarsi krali nacionalne resurse, a kriminalcima je data moć. Za to, međutim, ruski pisac krivi i zapadne moćnike: - Tada, devedesetih ljudi su bili spremni za demokratiju, ali nisu znali kako ona funkcioniše. Kako su zapadne demokratije pomogle novoj ruskoj? Radio sam kao prevodilac u Švajcarskoj i video sam kako ta velika "veš mašina" funkcioniše. Ljudi s ukradenim, prljavim novcem dolazili bi iz Rusije da otvore račune u Cirihu. A advokati, ljudi u bankama, pa svi su bili toliko srećni da prime taj prljavi novac. Bili su svesni porekla tog novca. Ista stvar desila se u Londonu kasnije, možda čak i gora. Naravno da glavnu krivicu snose Rusi, ali bez pomoći zapadnih demokratija bilo bi nemoguće stvoriti tu diktaturu u Rusiji.

Ubeđen je da će u ovom ratu Ukrajinci odneti pobedu, a s velikim pesimizmom gleda na budućnost Rusije:

-Ne mislim da će Rusija biti demokratska, ili divna zemlja. Jednoga dana Putin neće više biti na čelu, i biće ogromna borba za fotelju. Kolaps Rusije će se nastaviti. Sve republike koje su deo zemlje napustiće je. Sibir će otići. Mislim da ćemo imati nove diktatore, a Zapadće ih podržavati zato što će obećavati da će držati pod kontrolom nuklearno naoružanje. I Rusiju će istorija opet ujesti.

Posle ovog rata, postojaće, kako ocenjuje Mihail Šiškin na kraju, ogromna mržnja između Ukrajinaca i Rusa.

- Neće biti lako napraviti mostove. Ali, moraćemo. A oni se mogu napraviti samo kulturom - književnošću i muzikom. Biće to ogromna misija!Bonus video: Eksplozije u Kijevu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kijev-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4465957"]