Preminuo akademik Milan Lojanica

Milan Lojanica je rođen 8. januara 1939. godine u Beogradu. Glavno polje njegovog stručno-umetničkog, naučnog i obrazovnog rada obuhvatalo je oblast teorije i prakse arhitektonsko-urbanističkog projekotvanja.

Diplomirao je 1962. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U periodu od 1963. do 1967. bio je zaposlen u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao sekretar Odbora za funkcionalitet. Na matičnom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1988. godine. Tokom duge i plodnosne profesorske karijere obavljao je brojne dužnosti na fakultetu među kojima su: šef Katedre za projektovanje, prodekan za nastavu i rukovodilac programa poslediplomskih studija.

Autor je više od dvadeset izvedenih projekata, među kojima je više projekata velikih gradskih celina i složenijih rekonstrukcija u okviru gradskih zona Beograda, Novog Sada, Valjeva, Pančeva, Ljubljane, Zagreba, Osijeka, Trebinja, Varšave. Uporedo sa projektantskim radom bavio se istraživanjima u oblasti teorije arhitekture. Njegova bibliografija sadrži preko pedeset naučnih i stručnih radova, tri monografske studije, četiri stručne publikacije.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2003, a za redovnog 2008. godine. Od 2011. do 2023. obavljao je dužnost sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, kasnije Odeljenja umetnosti SANU (2020). Jedan je od pokretača inicijative da se Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU preimenuje u Odeljenje umetnosti SANU, kako bi se članstvo u Akademiji proširilo i na druge oblasti umetnosti. Kao sekretar pomenutog Odeljenja dao je veliki doprinos radu SANU. Bio je glavni i odgovorni urednik Rečnika pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i arhitekture SANU Tom I, II, III (2006−2023), kao i predsednik Odbora za Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i arhitekture SANU i rukovodilac projekta Metamorfoza arhitektonskih oblika.

Akademik Lojanica je bio član mnogih naučnih i stručnih institucija i udruženja, među kojima su: Akademija arhitekata Srbije, (1994), Inženjerska akademija Jugoslavije, Akademija inženjerskih nauka Srbije (1998), Savez arhitekata Srbije (SAS), Asocijacija srpskih arhitekata, Udruženje arhitekata Beograda i Inženjerska komora Srbije.

Dobitnik je brojnih priznanja među kojima se izdvajaju: dve Oktobarske nagrade Beograda (1971, 1982) , Nagrada Vrhovnog saveta grada Varšave za unapređenje arhitekture i urbanizma (1972), Priznanje studenata Beogradskog univerziteta za doprinos razvoju univerzitetske nastave (1973), Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije za ukupno delo (1982), Nagrada udruženja univerzietskih profesora i naučnika Srbije (2010), Povelja Asocijacije srpskih arhitekata za životno delo (2011), Nagrada Inženjerske komore Srbije za životno delo (2016), Povelja Saveza inženjera i tehničara (2018), Godišnja nagrada UAS za najuspešnije delo iz svih oblasti arhitekture realizovano u 2017. godini. Nagrada 40. salona arhitekture – „Polje budućnosti“ u kategoriji arhitekture (2018) i Nominacija za međunarodnu nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu – MIES AWARD 19 (2018).

Njegov odlazak veliki je gubitak za srpsko društvo i kulturu, ističe se u saopštenju SANU.

Bonus video: SANU obeležila 182 godine od osnivanja, uz akademike na svečanom skupu i vlast