Branko Miljković, neukrotivi pesnički genije, 29. januara bi napunio 90 godina. Njegova smrt u Ksaverskoj šumi na periferiji Zagreba je nerešiva misterija već 63 godine. Kako se našao tu? Šta ga je dovelo na to samotno mesto? Da li je digao ruku na sebe ili je možda ubijen?
Roman „Zvezda nad prazninom“ Dejan Stojiljkovića ne dozvoljava nam da zaboravimo velikog princa poezije, Večeras je promocija u beogradskoj Narodnoj biblioteci, koja se održava pred sam rođendan velikog pesnika.
– To nam je bila ideja, zato što to treba da se obeleži na jedan dostojan način. Branko je princ pesnika, ostavio je veliki trag u jugoslovenskoj i srpskoj književnosti. Uticao je na mnoge pesnike, i na mnoge pisce i umetnike. Svaka generacija otkriva ga na drugačiji način – kaže Dejan Stoliljković za „Probudi se“.
On dodaje da Branko pripada takozvanom „Klubu 27“.
– To je jedna mistifikacija koja postoji u popularnoj kulturi. Mnogi umetnici su umrli vrlo mladi, neki od njih po čudnim i nerazjašnjenim okolnostima. Tu su Džim Morison, Kurt Kobejn, Dženis Džoplin… Tako da završetak Brankovog života tako brzo, pod čudnim okolnostima, u mračnom kraju Zagreba, u vreme komunističke diktature, nameće mnogo pitanja. To je stvorilo od Miljkovića figuru veću od života i smrti. Prema istraživanjima koje sam ja sproveo i tvrdnjama njegove porodice, definitivno se radi o ubistvu. A šta se tačno desilo verovatno nikada nećemo saznati – zaključuje Stojijković.
Bonus video: Misli velikog vladike i pesnika koje često citiramo