1
Predstava „Smrt i njeni hirovi“, prema delu Žozea Saramaga, u režiji Lidije Dedović, izvedena je na sceni između crkava u okviru dramskog programa 38. festivala “Grad teatar” u Budvi.
Rediteljka Lidija Dedović je istakla da se radnja romana odvija u neimenovanoj državi u kojoj nastupa besmrtnost. Smrt prestaje da radi jer nije uspela ubiti jednog umetnika koji je bio na redu za umiranje. Ta država može biti bilo koja današnja država, jer svaka na svoj način trpi apokalipsu. Kada nema smrti, nema pravila, granice nestaju i sve se urušava. Prestup postaje jedini spas.
Nakon izvođenja u Budvi, Dedović je izjavila da je rad na predstavi započeo još 2020, pre pandemije koronavirusa.
– Premijera je trebalo da bude izvedena tokom jednog realnog perioda, pre nego je pandemija sve zaustavila. Predstava je stala baš u trenutku kada se Crna Gora zaključala. Ta neobična okolnost prati predstavu, premijera nije izvedena i čekali smo pune četiri godine, zbog raznih okolnosti koje su se vremenom nagomilale, da bismo napokon izašli pred javnost. Taj nemir i ushićenje bili su ogromni. Prvi put sam se našla u takvoj situaciji zajedno sa glumcima jer smo se pitali kako sada da izvedemo nešto što smo stvorili pre četiri godine i da ga vratimo u nešto što je danas još aktuelnije nego tada – objasnila je rediteljka i dodala da sada shvata da je ova predstava ekskluziva ovog vremena:
– U smislu da imamo barrique komad, dakle predstavu koja je odstojala u nekom buretu pa su se osetili neki mirisi i posebna čula jer su glumci nju usvojili i telom i duhom, inteligencijom i čulnošću. Izuzetno je izazovna, sve leži na davanju i energiji i zaista sam srećna kada vidim taj timski duh koji se gradi u predstavama. Oni su svi tu zatvoreni na sceni kao što smo i mi u nekom smislu zatočenici života koji ima svoju konačnost, a na kraju kada se desi neki novi izazov, otvaraju se teme koje su zapravo društvene anomalije.
Glumac Lazar Dragojević je rekao da su predstavu prvi put igrali na otvorenom.
– Ovaj komad je predstava u kojoj sam kao glumac uživao u transformaciji iz jedne krajnosti u drugu. Ako bih ulazio u dublji aspekt ove predstave, rekao bih da jedan lik koji se pojavljuje na početku i predstavlja sve dobro, shvata da s tim dobrim ne može mnogo postići i prelazi u drugu krajnost. I tu se sada postavlja pitanje šta u životu treba raditi. Da li treba ćutati i trpeti ili se okrenuti krajnostima gde se stvarno profitira. Ja to nikada ne bih uradio, ali moj lik u predstavi bira drugačiji put. Nadam se da je poruka stigla do publike i da će sami proceniti šta treba da se radi. Prvi put smo sada igrali na otvorenom i zaista daje neku novu dimenziju i potpuno drugačiju igru.
Pored Lazara, uloge tumače Nada Vukčević, Dejan Ivanić, Ana Vučković, Julija Milačić Petrović Njegoš, Jadranka Mamić, Nikola Perišić, Omar Bajramspahić, Predrag Pavićević. Muzičari su Marija Mitrović i Mladen Nikčević.
Adaptaciju potpisuje Kata Đarmati, dramaturškinja je Stela Mišković, kompozitorka Irena Popović-Dragović, scenografiju i dizajn svetla radio je Branko Hojnik sa asistentkinjom Andrejom Rondović. Kostimografkinja je Lina Leković, pokret je radio Gregor Luštek, instruktorka stepa Vera Tsarikovskaia, asistentkinja režije Anđelka Nenezić. Izrada maski poverena je Ivanki Vani Prelević, lektorka je Jelena Šušanj, a izvršna producentkinja Nela Otašević.
Bonus video: Erotska poezija na pozorišnoj sceni – Dušanka Stojanović Glid