Slobodan Šnajder: Naša istorija je puna perverzija, ništa nisam izmislio

Slobodan Šnajder, romanopisac i dramski pisac, 26. je laureat prestižne nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša” za celokupno stvaralaštvo koja mu je dodeljena na svečanoj ceremoniji na Trgu pjesnika u Budvi, čime je otvoren književni program 38. festivala „Grad Teatar“.

Jednoglasnu odluku doneo je žiri u sastavu: Velimir Visković, književni kritičar i leksikograf, dr Dragana Kujović, naučni savetnik, i prof. dr Saša Radojčić, pisac i profesor.

- U životu nisam primao puno nagrada. Kad sam bio jako mlad, mislio sam da je trebalo da dobijem jednu i tada mi je član žirija rekao da sam još premlad za nju. Onda je prošlo neko vreme, čoveku se nakupe godine i onda se desio novi žiri kada sam opet mislio da je trebalo da dobijem tu drugu nagradu, ali rekli su da sam prestar. I tako su se moja životna dob i nagrade jako retko sretale. Zato je ovo za mene srećan trenutak - rekao je Slobodan Šnajder.

Istaknuti međunarodno izvođeni i objavljivan dramski pisac, prozaista, teoretičar i publicista, Šnajder je rođen 1948. u Zagrebu, gde je diplomirao filozofiju i anglistiku na Filozofskom fakultetu. Bio je, između ostalog, direktor Zagrebačkog kazališta mladih. Najveći uspeh doživele su njegove drame „Kamov, smrtopis“ i „Hrvatski Faust“.

Dr Dragana Kujović naglasila je da je Šnajder svojim bogatim opusom i književnim delovanjem ostavio snažan trag na celom prostoru bivše Jugoslavije.

Ako neko poznaje opus Slobodana Horvata, to je prof. dr Vladislava Gordić Petković, koja je za Nova.rs istakla da bez obzira na to da li piše drame, pripovetke ili eseje, on uvek u centar pažnje postavlja ljudske sudbine i identitete:

- Zanimaju ga protagonisti zahvaćeni vrtlogom istorije, idealisti, paćenici i zanesenjaci jednako obuzeti nemogućnošću ljudskog bića da pojmi smrt i poraznom nesposobnošću našeg jezika da opiše zlo. Dvostruka referencijalnost dramskog teksta, kao književnog diskursa i kao scenske činjenice, poslužila je Šnajderu da se suoči sa svim onim stvarnim i mogućim što donose granične situacije, situacije moralnih i egzistencijalnih izbora. Multiperspektivnost proznog teksta njemu je omogućila da uroni u ambiciozno istraživanje istorijskih nužnosti i pojedinačnih odluka koje su predodređene i istorijom i ideologijom.

Ona je podsetila da je Šnajder, duboko umetnički i sasvim lično, opsednut suočavanjem sa nepravdama i sa večnim povratkom patnje.

- Kao i Aleksandar Tišma, piše o cikličnom kretanju zla i nasilja, o večitoj osionosti pobednika, o beskonačnom poniženju poraženih. On piše o ponekad nezamislivoj paleti ljudskih reakcija na političke i istorijske promene, o tegobnim ishodima ratne sreće – kaže Gordić Petković i dodaje:

- Iako posvećena temama ratnog stradanja i smrti u Drugom svetskom ratu i etničkim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, Šnajderova proza nije dokument vremena u kom se samo popisuje nasilje. Ovaj autor dosledno insistira na pripovednom postupku koji odbija da parazitira na grafičkom prikazivanju zlodela činjenih u ime političkih i ideoloških razlika. Prizore mučenja, patnje i ubijanja predočava obzirno, sa dubokom samilošću prema žrtvama, željan da ih ne povredi.

Tokom večeri, promovisana su i dva Šnajderova romana, “Doba mjedi” i “Anđeo nestajanja”.

- „Doba mjedi“ je „ljubavno-ratni, obiteljski roman bez sretnog završetka“, kako ga autor naziva, ili možda priča o nadiranju ekstremizma u Evropi, o putevima nacizma i komunizma, o raspadima ideologija. „Anđeo nestajanja“ definiše se kao istorijski ep i autorova posveta Zagrebu i njegovim tihim herojima. Sudbina glavne junakinje Anđe Berilo, sudbina je jednoga naroda i grada, priča o onima koji veruju u ideale čak kada se u njih nepovratno razočaraju – priča Vladislava Gordić Petković.

Ona podseća da Šnajder u svojim romanima dramskog i istorijskog naboja stvarnost smešta u pojmovni okvir dvostruke biografije koja izvire iz dokumentarnog i uvire u snovidno, a istine osurovelog sveta kazuje u poslovicama i predskazanjima.

Bora Babić, direktorka i glavna urednica izdavačke kuće „Akademska knjiga“ naglasila je da joj je privilegija što objavljuje knjige Slobodana Šnajdera.

- Čitati prvi rukopise Slobodana Šnajdera, to se meni desilo ove godine kada smo pripremali objavljivanje roman “Anđeo nestajanja”, izuzetna je čast. Danima sam živela sa glavnom junakinjom Anđom Berilo i ona mi je u jednom trenutku postala najbolja prijateljica, žena koja nikad ne odustaje od svojih ideala. Šnajder je savremeni klasik koji će biti dobitnik najvećih svetskih nagrada.

Pisac je prokomentarisao da je za roman „Doba mjedi“ mislio da je pozorišna adaptacija nemoguća:

- Mogao bi biti možda TV serija jer ima epsku strukturu, ali to je sada opšta moda kao da niko nikada nije napisao neku dramu. Uglavnom se adaptiraju romani, što je meni bezveze. Međutim, to što sam dugo pisao drame dosta mi pomaže jer, pre svega, postoji radnja. Danas su vam uspešni recepti za nagrade nešto sasvim suprotno, to su uglavnom lirski komentari. Svako misli da je njegova lična uobrazilja zabavna, pa još ako ima problem patrijarhata, pa zatim i neka ljubavna priča, eto ti Nobela. U mom romanu su ljubavne priče potpuno otvorene i ostaje na čitateljkama da to otkriju jer one više čitaju.

Takođe, otkrio je da je hteo da napiše knjigu o svima nama sa prostora bivše Jugoslavije i o tome zašto smo se raspali. Kako je naglasio, oba romana su bazirana na stvarnim događajima pružajući dubok uvid u istoriju i društvene promene.

- Imate o tome jako dosta u knjizi preko individualnih sudbina poput Koče Popovića koji je, po mom mišljenju, najzanimljiviji čovek Titovog pokreta. Mi znamo šta smo prigovarali Titu 1968. godine i to je sve u knjizi “Anđeo nestajanja”. To smo mi ukoliko nas to još zanima. Zato i mislim da ovaj roman neće tako dobro proći u Evropi kao što je “Doba mjedi” koji je više evropska priča, ali i naša. Kada rat i ideologija idu kroz postelje ljudi, ta priča koju sam dobio za “Doba mjedi” zvuči kao da je holivudska izmišljotina, ali nije. Zaista je u životu bilo tako. U oba romana su se stvari zaista događale, naša je istorija puna perverzija. Ništa nisam izmislio – zaključio je Slobodan Šnajder na svečanom događaju u Budvi.

Bonus video: GOST: Pisac Vladan Matijević