0
Aleksander Kluge, "Ko izusti utešnu reč, izdajnik je: 48 priča za Frica Bauera", Kulturni centar Novog Sada, 2022. i Siniša Tucić "Nevidljiva zebra: antologija novosadske ženske poezije", (Re)konekcija, 2021.
Uzalud je mlin za kosti višeg inženjera Prifera bio zaštićeni patent: nakon korišćenja u krematorijumu Aušvica, pronalazak je diskreditovan jednom zauvek, pa ga posle rata ni u klanicama nije bilo. Nakon masovnih streljanja Jevreja i partizana, SS general Fon dem Bah-Zelevski pada u postelju zbog hemoroida znanih kao „konjanička sreća“: o tome svedoči lekar, uveren da se empatija uvek nekako ispolji, te stoga vazda stisnutom vojniku izbija na čmar. Jevrejka Gerti naći će majku u logoru kraj Jene pošto joj sveštenik, vezan zavetom ćutanja, na mapi pokaže kud je odvedena. Ovo je tek deo bizarnih i stravičnih blic povesti o zločinima i žrtvama koje je Kluge majstorski sažeo.
Devedesetogodišnji pisac i reditelj, Adornov prijatelj, doktor prava i vrhunski strateg kratke proze, Aleksander Kluge koristi književni tekst kao poligon društvene i istorijske opomene. Istražuje činjenice i razmatra pitanja pravde i zločina, integrišući esej, viziju i dokument. Književnost je za njega prostor u kom meri potrese iskustva; ti potresi menjaju liniju priča. Fric Bauer, kom je knjiga posvećena, bio je logoraš, tužilac u sudskim procesima za Holokaust i borac za pravdu kakvog nema.
Siniša Tucić, „Nevidljiva zebra: antologija novosadske ženske poezije“, (Re)konekcija, 2021.
Po rečima umešnog i obaveštenog antologičara, novosadske pesnikinje su „performerke, neoavangardne umetnice, glumice u pozorištu i na filmu, urednice izdavačkih delatnosti, članice redakcija književnih časopisa“; one su i „muzičarke i članice novotalasnih grupa osamdesetih, slemerke, blogerke, sajber feministkinje“. Obiman pogovor sa dosta dragocene anegdotalnosti (i povremenog mensplejnovanja) uvodi u pikantnu paletu poetika i generacija. Jasna Melvinger, Katalin Ladik, Judita Šalgo i Maja Solar deo su korpusa novosadske ženske poezije u kom ima tajni i šokova napretek.
Antologija je nazvana po motivu iz pesme sjajne Jasne Manjulov, naslovljene „Prugasta, ali nevidljiva zebra“. Uticaji jezičkog eksperimenta i neoavangarde, ali i širi društveni angažman, odlikuju pesnikinje koje objavljuju između sedamdesetih i dvehiljaditih: one pišu dahom i duhom vremena, želeći da stihom reaguju na teorije i filozofiju, da oslušnu realni svet i njegove jade. Tucićev pogovor uvodi i u malu hroniku novosadskih inicijativa i aktivizama, u raskošni svet kom nedostaje samo vrcava i poniruća poezija Jelene Marićević Balać da se sklopi slika zrelog šarenila emocije, eksperimenta, reinterpretacije nasleđa i izbavljenja jezika od konzervativnosti i korektnosti u gradu ne bilo kom.
Bonus video: Lana Bastašić: Učim kako da pišem novu knjigu dok je živa prethodna