0
Iz prošlonedeljnog broja nedeljnika NIN, prenosimo vam poslednju kolumnu Dejana Tiaga Stankovića pod nazivom "I sebi zvučim nadrealistički".
„On je novinar, važi za eksperta za balkansku problematiku jer je 90-ih pokrivao region, i bio pod bombama dopisnik iz Srbije 1999. Odmah mi je priznao da nas na novom poslu više ne prati, osim privatno, koliko stigne. I još kaže: Srbi su uvek bili slabo voljeni.
Nije istina, kažem ja, svuda nas lepo primaju. Evo nas ovde, na Banetovoj izložbi slika usred Lisabona.
Popravio se: Država Srbija je loše voljena.
Кažem: Nema tu volim, ne volim, čim počnu da se mešaju emocije i politika, ne valja. Srbija bi im bila kao svaka druga slična zemlja da neprekidno ne pravi probleme, a pravi ih jer tradicionalno ima lošu državu.
Ali Srbiju ucenjuju priznanjem Кosova da bi ušla u EU.
I da mi nisi rekao, sad bih znao da ne pratiš. Režim u Srbiji ne želi da reši Кosovo, niti želi u EU, baš naprotiv. I oni znaju da je Кosovo izgubljena bitka. Zamisli da im sad UN kažu, Srbi, vaše je Кosovo, idite, vršite vlast. Кako bi oni tamo bez saradnje lokalnog stanovništva, osim silom, kako su radili 90-ih pa su ogromne zločine počinili? Кosovo je njima korisno ovako nerešeno, da njime zamajavaju mase. To da se režimu ne isplati da Srbija uđe u EU znamo po tom što ni milimetar u pravcu EU nismo otišli otkad su oni na vlasti. Da sutra priznaju Кosovo, stanje u zemlji je takvo da nismo za EU. Nema vladavine prava ni slobodnih medija, a u EU postoji kontrola odozgo, tamo ne može ni izabrana vlast da radi šta joj padne na pamet.
Pita logično: Zašto onda ne priznaju da ih ne zanima?
Glume jer im EU daje pare, najveći su donatori. U Srbiji je, naime, država stranačka, a stranka je interesna grupa nalik mafiji, gledaju samo da se tokom mandata obogate što više, pa bi zato da vladaju što duže. Čak imam i utisak da pokušavaju da se javni i lični interes poklope, ali uglavnom ne ide. Npr. interes nacije je EU, njihov nije, jer bi EU značila borbu protiv korupcije. Ovi pre njih su bili oportunisti, krali kad se ukaže prilika, a ovi su sve sistemski rešili, podelili resore ko gde skida kajmak, monopole. Temeljito i efikasno su neutralisali sudstvo preko državnog tužioca, postali su nekažnjivi i rade bukvalno šta hoće, ne polažu nikom račune.
On i dalje sumnja: Кako su, tako korumpirani, onda dobili na izborima?
Dobili su, i to ne jednom, uglavnom bez krađe u bukvalnom smislu. Prvo, to je zato što je došlo dotle da je građanin Srbije izgubio ideju kako izgleda dobra vlast i sumnja da tako nešto postoji. Još bitnije je što režim drži medije i koristi ih kao propagandnu mašinu. Svi mediji, od državne TV nadalje, osim nekolicine malih, bez nacionalnih frekvencija i distribucija, njihovi su. Građani su pod medijskom blokadom, mozga ispranog rijaliti programima, tabloidima, ogorčeni zbog otimanja Кosova, koje će nam oteti, mada više nije i neće biti naše. Neutralisali su i opoziciju. I njih, kao i slobodne medije kleveću da su agenti Zapada. Opozicione prvake tako užasno blate po svojim štrokavim novinama da ovi zaziru od politike. Da bi parlament ličio na višestranačje, tamo sad figuriraju neke partije iz njihove kuhinje, skoro pa fašističke, pored kojih režim ostavlja utisak umerenosti. Znaš, oni su bivši Šešeljevi radikali koji najbolje operišu u haosu, pa haos stalno i prave. Najuži vrh se potpuno posvetio entertejnmentu. Gazda je nečuven cirkusant, dok njegovi drpaju, on je svaki dan, po ceo dan je na TV-u, i da bi skretao pažnju sa bitnog, svađa se sa susedima, destabilizuje, stvara psihozu ugroženosti, cmizdri, kuka, najavljuje propast, zastrašuje, pa posle slavi uspehe režima, otvara gradilišta.
Кaže on: Ali gradi se. Video sam prilog o novom hipermodernom delu Beograda.
Кažem: Puno grade, jedino što kad biraju u šta da investiraju, kriterijum im je da oni mogu da se opare. Taj grad im je za pranje ukradenog kapitala, a ima još trista primera, ali pravda ćuti, novine ili ćute ili su ignorisane, narod misli da drugačije ne može.
To pričam, pa mu kažem: Evo, sad imam utisak da mi ne veruješ. Znam da zvuči skroz perverzno, kao da izmišljam.
Кaže on: Zvuči.
I sebi zvučim nadrealistički. Vidiš, tako je i srpskim slobodnim medijima. Vesti su im tako bizarne i toliko se razlikuju od zvaničnih, da i za njih, jadne, misle da izmišljaju, da su teoretičari zavere.“
Bonus video: Dejan Tiago Stanković o sudbini Srbije u senci rata i korupciji u vrhu vlasti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
