Portret: David Diop prvi Francuz laureat međunarodnog Bukera

Međunarodno Buker priznanje dodeljuje se svake godine za knjigu koja je prevedena na engleski i objavljena u Velikoj Britaniji ili Irskoj.U najužem izboru za priznanje bilo je šest dela koja su, između ostalih, potpisali Erik Vilar, Marijana Enrikez i Marija Stepanova, ali žiri je odlučio da francuski pisac senegalskog porekla ponese nagradu za svoj drugi roman "Braća po duši", za koji je inspiraciju pronašao u ćutanju svog senegalskog pradede o njegovim iskustvima u Prvom svetskom ratu.Naziv romana, koji je u izdanju "Geopoetike" i prevodu Olje Petronić nazvan "Braća po oružju", predstavlja igru reči poznatog izraza "Frere d’armes", dok je englesko izdanje, za koje je nagrađen, ponelo naslov jedne od najlepših i ujedno najpotresnijih rečenica iz knjige - "At Night All Blood is Black".

Francuski autor i profesor književnosti nagradu, u iznosu od 50 hiljada funti (58 hiljada evra), podeliće sa prevoditeljkom knjige i autorkom Anom Mošovakis."Zakletnička proza i tamna, briljantna vizija izmamila je takve emocije i omađijala sve nas u žiriju. Priča o ratu, ljubavi i ludilu ima užasnu moć. Glavni protagonista optužen je za vradžbine i ima nečega žestokog u načinu na koji piščev narativ vozi čitaoca kroz priču", navela je sinoć u obrazloženju predsednica žirija međunarodnog Buker priznanja Lusi Hjuz-Halet na virtuelnoj svečanosti proglašenja dobitnika u Katedrali u Koventriju, preneo je BBC.Ovo je još jedno u nizu priznanja za Diopa, posle francuskog Gonkura za mlade autore, švajcarske "Ahmadu Koruma", italijanske "Strega", a ovenčan je i priznanjem za najbolju knjigu iz žanra fikcije "Los Anđeles tajmsa" za 2020. godinu.Storija o Senegalcima koji su se u Prvom svetskom ratu borili na strani Francuske, uz priču o mladom čoveku koji zbog tog rata ludi, još po objavljivanju, ovenčana je sjajnim kritikama."Više od jednog veka nakon Prvog svetskog rata sjajan novi afrički pisac postavlja pitanja u, na prvi pogled, oskudnoj, ali neverovatnoj priči o krvavoj mrlji u ljudskoj istoriji", naveo je u svojoj kritici "Njujork tajms", dok je "Star tribjun" podsetio da roman iako je kratak, ostavlja snažan utisak na čitaoca:"Na zastrašujući način pisac evocira sav horor života u rovu, suludi gubitak života, i nepopravljivu štetu koja ostaje u duši čoveka".Diopov pradeda, koji je poslužio kao nadahnuće za glavnog junaka, nikada ništa nije rekao niti svojoj supruzi, niti majci o svom ratnom iskustvu, kazao je nedavno pisac za BBC, dodavši:- Zato sam uvek bio zainteresovan za priče i sećanja koje su pružale neku vrstu intimnog odnosa prema tom ratu - kazao je pisac i profesor književnosti.David Diop, rođen 1966. godine u Parizu, prošlog leta, nakon objavljivanja svog romana i u Srbiji, govorio je u okviru "Molijerovih dana" studentima, izdavačima, profesorima, novinarima, uključivši se preko video linka u susret organizovan u Francuskom kulturnom centru.

Pričao je tada, kako je pisala Nova.rs, da mu se taj roman "vrzmao u glavi još od 1998", a objasnio je i zašto je pisao u prvom licu, iz ugla mladića, zapravo svog pradede iz Senegala koji u krvavom ratu ne uspeva da spase najboljeg prijatelja, a potom "srlja u ludilo":- Više od stotinu hiljada strelaca došlo je iz Senegala u Evropu u Veliki rat. Istoričari, ako su o tome i govorili, nisu govorili na emotivan način. Želeo sam da čitaoci imaju dodira upravo sa osećanjima senegalskih strelaca. Hteo sam da taj moj lik, strelac, bude iz sela gde se ne govori francuski, za razliku od gradova, pa taj mladić pre toga nije imao kontakta ni sa francuskim jezikom ni sa Francuskom. Ideja o romanu je, dakle, stara, ali su životne okolnosti dovele do toga da roman tek tada objavim - govorio je Diop prošlog leta.Književnik ovim romanom otvara, ne samo teme poput besmislenosti rata i ljudske patnje, već i pitanje podele na "civilizovane" i "varvare".- Hteo sam da preispitam taj odnos i predubeđenja o mišljenju Evropljana prema „divljacima“. Nemačka je i zvanično protestovala u francuskom parlamentu što su regrutovali Afrikance, ističući da je to rat belaca, a da "Francuzi uvode varvarstvo u rat". Hteo sam da se vratim na to predubeđenje, da ga drugačije predstavim. Svi smo divljaci i to se najbolje vidi na bojnom polju. Padale su hiljade granata i otkidale su ljudima ruke. Stvarajući lik čoveka koji je sekao ruke, hteo sam da postavim pitanje ko je tu lud. Da li on ili ti što bacaju granate od čega čovek poludi. Rat je divljaštvo, a ne "divljaci". Radim na univerzitetu, bavim se temama kako su predstavljene crne osobe u 18. veku i kasnije. Političkih implikacija u romanu možda i ima, ali nisam imao takve namere - zaključio je Diop, ocenivši da se "Braćom po duši" oprostio od svakog budućeg pisanja o ratu i izrazivši nadu da će jednoga dana doći u Srbiju.