3
Sudeći prema noćnim, naročito zbivanjima od petka u Beogradu, nikome više nije jasno šta se to tačno dešava već četiri noći na ulicama grada, ili barem nije običnom svetu. Ako ima nekoga kome jeste, bilo bi krajnje vreme da izađe i najzad nam kaže o čemu je reč. Kao najvažnije, da li je barem jasno vlastima? Jer ako ni oni ne razumeju, što je, nadajmo se, malo verovatno, onda smo u ozbiljnom problemu, ne samo lično, svako od nas, već kolektivno, kao država.
Piše: Željko Jovanović
Šta znači ovaj protest, za koji se retko ko više seća zašto je počeo? Jer posle nekoliko dana, ovako kako teče, najbolje bi bilo da nije ni počinjao. Ne zato što je vlast nevina, daleko od toga, već zato što, ne samo da se ovako neće ništa promeniti (ideje protesta bi valjda trebalo da bude promena i samo promena), već će nam biti mnogo gore.
Javnost umesto da postavi pitanje o čemu je reč, zašto se protestuje na ovakav način, čemu ili kome služi ovaj haos na ulicama, ko sve to zajedno organizuje, pristaje na konstataciju da postoje dve grupe demonstranata.
Građanska i ona nacionalna, kako ih zovu revnosni reporteri TV N1. Za razliku od prve sponatne večeri kada su se opozicioni lideri, i uopšte lideri, uglavnom sakrili, protest koji je počeo, onako kako je počeo, prerastao je u tragediju jednog grada, jedne zemlje i njenog stanovništva. Kako inače razumeti brojne fine devojke i momke koji svojm izgledom ni po čemu ne pripadaju ovom naslinom delu skupa, koji uporno stoje i posmatraju divljanje navijačkih grupa, vidno agresivnih momaka koji, barem u petak uveče, satima besomučno zasipaju kamenjem policiju, kao da je reč o glinenim maketama koje treba polomiti? Šta ih to zadržava i zašto prisustvuju ovom uličnom nasilju bez obzira ko je prvi počeo? Šta je to toliko inspirativno, zanimljivo, vredno pažnje da se ne okrenu i lepo odu kada već nisu u stanju, niti je to njihov posao, da obuzdaju one agresivce u crnom koji napadaju novinare, šutiraju ih i gađaju kamenjem? Niko ne može očekivati od mirnih demostranata da „izađu na crtu“ ovim dobro uigranim tipovima, ali bi bilo dobro da nešto preduzmu i distanciraju se. Umesto što paralisano posmatraju ulično ludilo, jednostavno su mogli da se udalje stotinak metara, pa neka navijači, huligani, borci za Kosovo, Srbiju, šta god, ostanu sami ipred policije, kao, što se kaže, govno na cedilu. Umesto da ogole situaciju jednostavnim povlačenjem, oni prisustvuju žrtvovanju jedne policijske jedinice koja je bukvalno bila prepuštena sudbini i naletu besne grupe mladića obnevidelih od ko zna čega.
Poslednji je čas da se setimo da su protesti počeli kao reakcija na najavu ponovnog uvođenja restriktivnih mera zbog enormnog povećanja broja zaraženih i opasnosti u kojoj se nalazimo. Poslednji je čas da se setimo da je porast broja obolelih, ova igra smrti koja hara Srbijom, svakoga dana sve jača, nastupila zbog preranog, ili da budemo precizni, naglog i sasvim neodgovornog proglašenja kraja epidemije. Đavo je odavno odneo šalu i nema više vremena za natezanje vlasti sa opozicijom, koja skoro da i ne postoji. Nije više vreme za pokazivanje mišića, junačenja, manipulacije i obmane kada je reč o broju zaraženih, umrlih, nije više dobro da ćutimo o tom „neprežaljenom Kosovu“ koje ti „hrabri“ momci da brane na Terazijama, isto kao što Pećku patrijaršiju najviši crkveni velikodstojnici pominju uglavnom u hladovini Saborne crkve u Beogradu. Vreme je za istinu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
