Piše Željko Jovanović: Ugostitelji su zakon

Piše: Željko JovanovićKafedžije su ovaj zaključak, za koji im je neki advokat verovatno naplatio najmanje kompletan ručak sa sve belim i sifonom sode, formulisali "ceneći" da je ovom odlukom ugrožena "ravnopravnost u preduzetništvu kao pravu na rad". Što bi rekli Šumadinci "sunce ti 'ebem!"Pitanje od milion dolara je otktud časnim kafedžijma uopše ideja, pravo, stručnost, a pre svega osnov da oni procenjuju i ocenjuju da li je gradski štab za zaštitu zdravlja pravilno procenio. Pa ako je neki štab u nekom gradu u Srbiji pokazao i dokazao da zna svoj posao, to je ovaj koji je glavni grad Šumadije držao daleko od epidemije i gde nedeljama nije bilo zaraženih zahvaljujući pre svega merama koje su oni propisali i kojih su se pridržavali. A onda su na čelo grada stali kafedžije, svirači, pogrebnici, organizatori svadbi i drugih Srbima omiljenih skupova, izbore i fudbal prepustimo višim instancama, i mečka je zaigrla i na vratima Kragujevca. Odjednom se pojavio enorman broj zaraženih svaki dan, što možda nije najveći problem, mada nije jasno kako toliko bolesnih nije problem. Reakcija ugostitelja, peticija kafedžija i ostalog personala rečito govori da smo propali dublje nego što smo misili da možemo. Kako je moguće da jedna grupa, pa bili i farmaceuti a ne kafedžije i ugostitelji, dovodi u pitanje pre svega stručnu odluku čiji je cilj zaštita zdravlja stanovništva? Kome misle ovi ljudi da sviraju i kuvaju čorbu ako se ovim tempom bude širila zaraza? Pa zar im nije dovoljan primer, eksperiment na delu, u Tutinu i okolini, gde nisu poštovane mere i gde su ljudi, sva je prilika ignorisali prepuuke kriznog štaba, da ne kažemo struke?Da li je moguće da je lični šlajpek važnji čak od života drugih? Ili kafedžije stručno zaključuju da je virus ionako precenjen i da vlast iz samo njoj znanih razloga priča to što priča, sve da bi ovo ili ono.Za razliku od kragujevačkih, beogradske kafedžije uopšte nemaju problem sa vlastima. Osim najave da će se proceniti u narednim danima da li rad klubova i kafana utiče, valjda negativno mada nije nemoguće da će zaključiti i da postoji pozitivan uticaj na zdravlje stanovništva, nije doneta odluka o ograničavanju rada ugostiteljskih objekata. Misli se na klubove, restorane, splavove i sva ona divna mesta kojima se Beograđani ponose pred strancima, sportistima ili poznatim glumcima iz sveta, naročito iz okruženja. Ali nisu ovde problem kafedžije, osim što su njihove "druge kuće" kafane i klubovi, rodna mesta neometanog širenja zaraze. Za to ne treba biti posebno obučen, biti epidemiolog ili stručnjak za dešifrovanje genoma virusa.Možda se Kragujevčani zato i bune što u prestonici klubovi i slična mesta rade punim kapacitetom, ako ne i jače nego ikada. U Beogradu su ukinute sve kulturne smotre, pozorišta ne rade niti se nazire kada će početi, ali klubove niko ne pominje. Istina, preporučeno je, ali preporučeno, nošenje maski u zatvorenom prostoru, pa će se za nekoliko dana (sic!) videti da li je potrebno doneti i naređenje o kažnjavanju onih koji ne nose maske. Nije vic.Da li neko može da zamisli film za odgoj mladih u kome dominira kadar sa gomilom klinaca koji plešu sa maskama na licu u klubu bez trunke dima, pijuckajući koka-kolu sve podižući masku sa znojavog lica. Ili je to ono što zamišlja krizni štab kao stvarnost.Vreme je, valjda nije kasno, da neko kaže da se pravila moraju poštovati, da su odluke svih nivoa vlasti obavezujuće za sve i da nema izuzetaka ma ko da je vlasnik bilo koje kafane i drugog ugostiteljskog budžaka, i ma gde se on nalazio.Poslednji je trenutak da vlasnici kafana i njihova posluga shvate da njihovo pravo na rad nije ništa manje bitno, niti za društvo preče, od prava na rad srpskih pozorišta, glumaca, dekoratera, garderobera... čiji rad je takođe prekinut radi zaštite zdravlja stanovništva.