Ponedeljak, 6. april, 7:15h.
Šesti april 1941. Na današnji dan, jedna od nesreća koja je zadesila ovaj grad. Operacija ‘’Odmazda’’, nemačko bombardovanje Beograda, pre 89 godina.
Rođendan moje kćerke, koji pada na dan i u sat kad i prva bomba na Beograd. Šaljem joj onlajn poljupce i zagrljaje. I pesmu ‘’April u Beogradu’’, Kornelija Kovača u izvođenju Zdravka Čolića. Z. joj želi da sa uspehom prebrodi ovaj april. ‘’Šta mislite o imenu?, pita je za buduću bebu. ‘’Možda bi trebalo da mu, u vreme ove korone, date prigodno ime – na primer Krunoslav’’, kaže, ‘’pa da mu tepamo Kićo’’. Predlog uopšte ne nailazi na dopadanje. Negde sam pročitala da će deca rođenu za vreme ove pandemije biti nazvana ‘’generacijom C(orona)’’ – oni stupaju na scenu života u iz korena promenjenom društvu.
Danas je tačno mesec dana od kada je ustanovljen virus korone (lat, kruna, venac ) kod prvog građanina u Srbiji. Mesec dana koji su potresli Srbiju, parafraziram naslov poznate knjige američkog ratnog reportera Džona Rida, koji je izveštavao i sa ovdašnjih ratišta, pre Oktobarske revolucije. Tri su nedelje kako svakodnevno pišem Dnevnik iz izolacije. Neverovatno, kao da sam novinar dnevnog ritma. Gledam jutrošnje naslovne strane štampanih novina. U “Danasu” Ratko B i Zdravko Š. ‘’Probili smo se na naslovnu stranu’’, čujem kako Zdravko kaže Ratku, ‘’i to još za života’’, dodaje.
Jedna tema se izdvaja među video porukama koje dobijam. Mrze se ko pas i mačka, kaže se za neistomišljnike, od vajkada. Međutim, nešto se tu novo dešava. Na tim snimcima pas i mačka ne da se ne mrze, nego otovreno, na razne načine iskazuju ljubav, razumevanje, brigu jedno o drugome. Ne samo da spavaju ušuškani i zagrljeni, nego se pas brine o slabijoj mački, hrani je, ona ga predući masira a on je tera da izađe na svež vazduh i pazi da ne prelazi ulicu… Da te Bog sačuva. Pa onda, ta zaraza kao da prelazi i na druge životinje. Pa vlasnici snimaju macu kako miluje sovu, vevericu koja se penje na leđa psu, mačku kako se odmara zagrljena sa kokoškom, ili kako iskazuje nežnost prema zlatnim ribicama, ljubi ih… U ovom trenutku ta zaraza širokih razmera ne prelazi na čoveka, njemu je zabranjeno i najobičnije rukovanje. O zagrljaju i poljupcu da i ne govorimo. A možda bi, ipak, ova pandemija bila prava prilika da se prevaziđe mnogo toga što je zagadilo odnose u ljudskom rodu. Umesto toga, neki koriste i ovu situaciju da zlo, nerazumevanje i mržnju među ljudima još više prodube. Logično bi bilo, suspendovati sve sukobe na neodređeno vreme, zavesti pravila odgovrnosti i istinoljubivosti.
Potresa me vest da je u zoološkom vrtu u Bronksu tigar dobio virus korone od čuvara. Još su neke tamošnje divlje mačke sumnjive, kašlju, izgubile su apetit. Ispade da je čovek najopasnija zverka. A opet, ne budimo toliko kritični. Nađe se u čoveku i dosta dobrog. Evo, na primer: premijer Irske, Leo Varadkar, lekar po profesiji, tražio da mu se ponovo izda profesionalna licenca i otišao da leči narod. Verujem da i ovde ima tih Varadkara.
I ovo će proći, tešim se, kao svakog dana. A mislim: posle korone, niko vas više neće pitati kako ste nego – da li ste imuni?
Pratite nas i na društvenim mrežama: