"Ne mogu ni da gledam te lažne suze raznih foliranata u ovoj zemlji koji glume da im je do nečega stalo, a pri tome nemaju pojma ni o čemu", reagovao je prvi čovek ovdašnje vlasti, na snimak na kome Jovan Memedović, prolazeći automobilom pored napuštetnih kuća u selu pod najžešćim udarom Rio Tinta, Gornje Nedeljice, pita: "Da li smo svesni šta mi, zapravo, imamo? Koliko dobre zemlje imamo, koliko izvora i reka imamo, koliko još uvek zdrave hrane imamo? Jesmo li svesni da mnoge druge zemlje to nemaju? Budimo pametni, sačuvajmo to što imamo… Čuvajte svoje okućnice, livade, domaćinstva, sačuvajte zemlju na kojoj ste rođeni. Još uvek ovde, u našoj zemlji priroda je na našoj strani. Onda ne idite protiv nje".
Potresni proizori napuštenih i urušenih domaćinstava naterali su Memedoviću suzu u oko, a gledaocima emisije – knedlu u grlo.
A ko je uopšte ta neznalica, taj – Jovan Memedović?
Jedno, od samo još nekoliko velikih, sadašnjih, zaštitnih imena RTS-a, trideset godina novinar, autor kultne serije „Sasvim prirodno“ koju radi 20 godina i voditelj popularnog kviza „Potera“. Memedović spade u onu retku vrstu novinara koja se u svetu zove „veliki reporter“. Naslednik je čuvenog Milana Kovačevića, barda novinarstva, čiji je „Karavan“ ( emitovan od 1963 – 1983. ) utro put brojnim reporterima koji su pokušavali da se tom velikom majstoru televizijskih putopisa, čije se emisije izučavaju na fakultetima i u novinarskim školama, bar malo približe.
Za dve decenije, koliko radi televizijski serijal „Sasvim prirodno“, Memedović je sa ekipom snimio 300 epizoda! Svake godine po dvadesetak novih, koje se repriziraju i emituju na You Tube kanalu. Prokrstario je Srbiju, Crnu Goru, Balkan, svet… Upoznao nas je sa prirodom i ljudima na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikisanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu… Pravio je reportaže o mestima gde je kamera retko stizala ili nikada nije bila, davao je reč ljudima koji se retko ili nikada ne čuju, približavao nam je predele koji se savim izuzetno viđaju trudeći se, sve vreme, da ispriča priče i da nam približi predele koji su malo poznati. Sve vreme je intervjuisao ljude koji žive u skladu s prirodom ukazujući na spone između čoveka i sredine u kojoj živi. Memedovićeve emisije su dokumenti koji gledaoce podesećaju na tu, neraskidivu vezu, učeći nas kako da se od prirode ne otuđimo.
Šta je tu neprirodno?
Novinarstvo kojim se Jovan Memedović bavi dvadeset godina, ekološko novinarstvo, veliki je svetski hit. Ono dobija sve više medijskog prostora, kao što zeleni pokreti i zelene stranke – zelena politika – postaju nezaobilazni činilac pri formiranju novih vlada. Klimatske promene izazvane ljudskom nebrigom za prirodu, ozbiljna su pretnja opstanku čovečanstva. Direktna je veza između ekologije i demokratije, ekologije i kulture, piše Feliks Gatari u studiji „Tri ekologije“ ( FNU ). Verovatno je u tome i gore spomenuti nesporazum.
Neprirodno je da osobe koje se prirodom nikad nisu bavile, niti se na nju obaziru, odrasle na betonu tribina, nazivaju neznalicom čoveka koji je dobar deo života, sa mnogo strasti i znanja, profesionalno posvetio prirodi – ekologiji. Iz tog znanja isceđenja je ona Memedovićeva uvredljiva suza.
Sasvim prirodno.
Bonus video: Podcast Snaga Uma prof. dr Neda Todorović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare