Piše Maja Uzelac: Sreća, to je cimanje

Sporadična lajfkouč poezija

Šta je to s tom srećom Zašto ljudi nisu srećni Zašto ljudi pate Zašto su u agoniji Zašto ne znaju gde su u stvari

Ah pa da
Sreća je teška
Sreća, to je cimanje Treba se na glavu postaviti za sreću Treba sistem stvoriti Treba probati Stvari koje nikad u životu nisi Za sreću

Za patnju
Patnja je laka To je dvojka, prelazna iz života Umeti doći do dna sebe Kakav već jesi I tu trunuti Sporo i u dozama Sebe sažaljevati I ne voleti

Jer nisi umeo Stvarno da se napraviš Na nešto voljivo A zamisli
Sreo si nekog ko jeste
Umeo
I takvog da te voli Hteo da te vodi Dalje Da te nauči da pronađeš ribice i korale Kad zaroniš u mulj Da izađeš S uzdahom koji Puni pluća Da Dobiješ želju da odeš Uvek dalje
E
Ti si pobegao
Jer nisi verovao Da to može Jeste sumnjivo Nisi dao da Se ta pozlata zagrebe Što je sigurno, sigurno je A šta je uvek sigurno
NIšta
E pa to ništa je Uvek sigurno
Ako ga stežeš i ne daš
Prošlost je sigurna Ako preko nje ne presnimiš budućnost A budućnost je sjajna Ali treba krenuti rukom i to zgrabiti A znaš ti kolko snage treba Da se pomeri ruka, Majo

O da, znam A naučila bih i tebe Jer dosadno je znati sam I teško je gledati nekog Kako pati Jer ne ume Da spazi sreću dok se Zbiva
Da razloži male stvari na još manje Da bi u svakoj od njih uživao još duže Detalje u detalj detalja Pa to fotka Da zabeleži A onda od toga da posloži šumu Novu i gustu U kojoj poznaje svaki list A opet je vidi kao iz drona
Da pusti prošlost Kao mrtvog miša iz stisnute šake
Možda si ga ti ubio A možda i ne Ko će to znati
Svakako
Sad je mrtav I treba ga sahraniti Staviti krstić ili venčić od maslačaka Ići dalje U ruci trune Veštačko disanje ne pomaže Smrad se širi Ljudi beže Stomak ti se preliva u talasima
Nije dobro, znaš

Zato
Srce stegnuti Žice preseći Zaroniti
Izvući zvezdu
Iz mora
Na sunce
Jako joj se diviti
Dok te hvata boja
Muzika kaže
Dobro je
Ide ti

Sve to može sve dok si dovoljno hrabar da zameniš jedno NIšta jednim Nešto
To bi bar trebalo da je
Logično & Lako
Ali organizam je trom i
Neelastičan
Telo pamti udarce
Obrađuje
Ne pušta se
Zanosu
I
Baguje

–
Sad
To se radi kao s kompjuterom
Uđeš Izađeš
Reset

Više puta
Ako treba

Gle
–
Radi

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.