Piše Ivan Tokin: Nedelja 2

Kultura 26. jun 202213:38
Podeli:
Ivan Tokin, Foto:Nemanja Špoljarić

Od tramvaja nisam mnogo očekivao, ništa, osim prevoza. Toliko sam i dobio. Istina, jedan čovek se čim sam ušao izdrao na mene, onako, nisam bio baš nedužan, i jedna gospođa je pravila scenu, došla je iz Vrnjačke Banje, kod sestre, nije bila sedam godina u Beogradu i, posle svega što joj se ovde desilo, rekla je da ne planira više da dolazi. To je bilo sve, a za trideset pet minuta je moglo i više toga da se desi u prevozu, a moglo je i manje. U tramvaj sam ušao u podne kod Pravnog fakulteta, a izašao sam u dvadeset pet do jedan, ispred bloka 45.

Hodao sam petnaest minuta do parkinga na kome sam sinoć ostavio auto. Poslednji parking do Save, tamo je bio. Zamalo sinoć da vozim, zamalo, skroz sam zaboravio da sam pijan. Ustanem sa splava, a tamo sam bio ceo dan, i mislim se da l da zovem taksi sad ili kad pređem nasip, i onda pozdravi se s ovim pozdravi se s onim i počnem nešto drugo da mislim, uđem u auto, upalim i krenem, i tu sam se setio, u stvari znam da nisam sebe očekivao na vozačkom sedištu, nego pozadi da se zavalim, da gledam kroz prozor i da ćutim. Kad sam video da se to ne dešava, setio sam se svega, tako da eto, tako sam se spasao.

A to kroz blok peške, bilo je okej, mada sam očekivao da se nekome javim, nije da znam mnogo ljudi odande, ali takav je dan bio valjda, da se nekom javiš. Ništa od toga. 

Na kolima je bilo obaveštenje da neko hoće da kupi naš auto, pisalo je – Plaćam realno. - Dopalo mi se to, realno, bolje je od plaćanja odmah i isplate u kešu.

Na Brankovom mostu je trebalo da stanem, da izđem iz kola i lepo vidim šta se dešava na reci. A ja nisam stao, gledao sam koliko sam mogao, a to nije bilo dovoljno. Zašto nisam stao, pa kao ne stoji se na mostu da se blene u reku i takve stvari. A na reci, uzvodno i nizvodno od mosta nekakva ekspedicija. Ne znam šta je, nisam dobro video, kažem vam, ali ono što sam video su kao tri četiri splava, spojeni uzduž i putuju nizvodno, e sad, verovatno je iza prvog bio čamac koji ih je sve gurao. Na splavovima dva šatora, sve je zeleno, SMB, i kao da je preko šatora maskirna prekrivka. Sa obe strane vezani su ima po dva čamca, vezani su tako da plove paralelno sa splavovima. Na splavu na čelu, četiri su čoveka, dvojica stoje, jedan kleči na jednom kolenu, a jedan sedi u montažnoj stolici. Možda je s njima i pas. Ako to jeste pas, on sedi, nemački ovčar je, usmeren je ka svemu što dolazi. Takvu scenu nikad nisam video na reci uživo. To je scena za film, neki dobar ratni film, a ovi sa splavovima su vojnici, oni su vetarani tog rata o kome se radi u filmu, dosta im je svega i sad su povezali te splavove i voze se, izgledaju kao neka šmekerska armada, njih četvorica i pas, namešteni kao za slikanje. Možda takvu scenu nisam video ni sad, ali video sam nešto što mnogo liči na to. Plus, još jedna ista takva ekipa, nizvodno od mosta. Ipak je neverovatno da nisam stao, koliko god to bilo nepristojno.

Ne znam kako bi prošli s tim splavovima po Dunavu, tako da pretpostavljam da su se zavukli kod Velikog ratnog ostrva, ali to mogu samo da pretpostavljam. Ako neko zna nešto o ovim splavovima i tim tipovima što se na njima voze, bio bih mu zahvalan da mi sve detaljno objasni.

Bonus video: Marko Vidojković u podcastu Snaga uma

Komentari

Vaš komentar