Piše Ivan Tokin: Meksiko

Kultura 21. jun. 202210:50
Podeli:
Ivan Tokin, Foto:Nemanja Špoljarić

Juče je bila nedelja, a danas je ponedeljak, tako to ide, najverovatnije se nikad nije desilo da posle nedelje dođe neki drugi dan, mada to ne bi bilo loše, a to je stvar terminologije, i moglo bi da se desi, možda, ali ne sećam se da se desilo. Ne moram ja svega da se sećam ali da se desila takva situacija, neko bi to zapisao a mi bismo pamtili. Rekli bismo – Nikad nije bilo osim onda. Znaš kad? – I svi bismo znali.

Da bi se to desilo, morali bismo svi da se dogovorimo, svi koliko nas ima, i oni u foteljama i oni na biciklima, i oni u privatnim avioima, i oni koje voze te privatne avione, i oni koji im služe kafe i kavijare, mleko od ptice i hlade im vino na na tačne celzijuse, i oni što peru toalete i oni koji ih proveravaju, i oni koji se samo zajebavaju po ceo dan i oni koji rmbače kao robovi, i oni koji su robovi, i naravno, robovlasnici, i znate, možda bismo morali da pitamo kokoške, medvede, zmije, pčele i bubašvabe, jelena sa razgranatim rogovima i njegovu ženu srnu i njihovog sina Bambija, pa Muju i Hasu, Damba letećeg slona, lisicu, Kianu Rivsa, Sienu Miler, Malumu latino boga, Mišel Fajfer i Al Paćina, Tajsona Fjurija obavezno, njegovu ženu i svu njihovu decu, Majka Tajsona, sve bivše i sadašnje manekenke, konobare, kuvare, narkomane i njihove lekare, ludake i njihove porodice, Džonija Depa i njegovu bivšu ženu, i razmete me već šta mislim, svi koji postojimo bismo morali da se dogovorimo, jer to nas se baš svih tiče.

Taj dan bi mogao da bude dan pauze od svega, ja bih kao predlagač zahtevao da bude tako, eto jednom u životu, pa posle nek se piše o tome. Da kažu e bilo je jednom se desilo, dogovorili se ljudi. Da ne bude da se baš nikad svi koliko nas ima dogovorili bar nešto.

To ne bi išlo lako, pauza bi sigurno načelno svakom odgovarala, ali možda ne baš ove nedelje, nego ajde ali da se čujemo sledećeg meseca i da ubodemo datum, ovog meseca nikako nemam taj dan za pauzu, samo da mi stigne roba i takve stvari.

Šta bismo radili tog dana, kad bismo se već dogovorili da ga stvorimo, nemam pojma. Imam neke ideje za sebe i svoju porodicu ali ko zna, možda bih kad dođe do toga bio skamenjen, ali ako krenete da se dogovarate, računajte na mene svakako.

To jedna stvar koju sam hteo da vam kažem, a drugo je jutros odem po cigarete, tražim te koje pušim, izaberem i neki ružan upaljač ali mi se svideo, hoću da platim a devojka iz trafike se smeje i kaže – A loto ništa? – Nisam je nikad video, ni ona mene, ali eto pita me to, kao da ja uvek uplaćujem loto, a ne uplaćujem nikad. Pitam je zašto loto, kaže pa danas je izvlačenje, a i iza vas je dečko iz lutrije pa mi je palo na pamet. I smeje se sve vreme, valjda ona i taj dečko imaju neku internu foru na tu temu. Pitam koliko košta, kaže sto dinara. Kažem može ako nema šta da se razmišlja.

Ona kaže da nema razmišljanja, samo da dam sto dinara, i odmah me pita koje ću brojeve. Ja prevrnem očima kao ipak ima razmišljana, a ona kaže nema veze izabraću vam ja brojeve. I eto, imam taj listić sad, u novčaniku mi je, čeka da nas vodi u Meksiko.

Bonus video: Glas, dirka, bas: Our Day Will Come

Komentari

Vaš komentar