Piše Filip David: Oproštaj sa Goranom Paskaljevićem

Kultura 30. sep. 202008:32 > 08:58
Podeli:
Filip David Goran Paskaljevic
Filip David i Goran Paskaljević Foto:Zoran Lončarević

Odlaskom Gorana Paskaljevića izgubio sam svog dragog dugogodišnjeg prjatelja i saradnika, a evropska kinematografija izuzetnog filmskog reditelja.

Piše: Filip David

Upoznali smo se početkom sedamdesetih godina. Goran je upravo završio studije režije u Pragu, a ja postao urednik Dramske redakcije na tek osnovanom Drugom programu Televizije Beograd. Na Drugom programu okupljali smo mlade, darovite pisce, reditelje, voditelje, komentatore. Televizija je bila u svojoj prvoj mladosti još neslućenih mogućnosti posebno privlačna za mlade autore.

Goran je doneo nekoliko svojih praških radova koji su svedočili o njegovom talentu. Dogovorili smo se da po sopstvenom scenariju uradi nešto za naš dramski program. Tako su nastali nezaboravni kratki filmovi “Legenda o lapotu” i “Sluga” i igrani film “Zemaljski dani teku” koji je prikazan u zvaničnoj konkurenciji filmskog festivala u Veneciji.
To je bio i početak našeg velikog prijateljstva i naše dugogodišnje saradnje. Na većini njegovih kasnijih filmova bio sam saradnik, dramaturg ili scenarista.

Goran je i kao ličnost bio izuzetan, bez zlobe, zavisti, uek spreman da pomogne i mlađim rediteljima, veoma sposoban i kao producent sopstvenim filmovima. Učinio je ono što je malo naših reditelja pre njega: snimao je svoje filmove i u Irskoj, Albaniji, Indiji, Italiji. Mnogo smo razgovarali o scenarijima, o problemima u realizaciji, često suprostavljenih mišljenja koja su, verujem, dovodila do pravih rešenja. Goran je bio od onih uvek spremnih da sasluša i drugačije mišljenje. Bilo je zadovoljstvo raditi sa njim.

Nema mnogo pravih prijatelja u životu. U mome životu Goran Paskaljević zauzima mesto pravog prijatelja. Kada dođe do ovakvog trenutka, do rastanka zauvek teško je pronaći one prave, nepotrošene reči koje bi mogle da izraze tragiku takvih rastanaka, kada sa prijateljem odlazi i onaj bolji deo nas, kada osećamo istovremeno neverIcu tugu, žaljenje, dubok istinski bol.

Zahvalan sam ti Gorane i na pričama koje smo zajednički stvarali i koje su našle jednako mesto u tvojim filmovima kao i u mojim romanima. Neki planovi su ostali neostvareni. Rano, prerano si nas napustio.

Počivaj u miru dragi Gorane.
Tvoj drug, prijatelj i saradnik, zauvek, Filip David.

Komentari

Vaš komentar