3
Originalan i drugačiji, novi album Hercules and Love Affair pošten je pokušaj da se napravi relevantna umetnička ploča koja će opisati ova nemirna vremena.
„We have to be careful with
New narratives because
Everyone is rotted out from
Poisonous storytelling“
(„Poisonous Storytelling“, Hercules and Love Affair)
Po mnogo čemu neobičan je novi, peti po redu, album Hercules and Love Affair, nazvan „In Amber“ (Skint Records/BMG). Njihov svima prepoznatljiv i cenjen art disko zvuk, kog je ova njujorška postava – u međuvremenu preseljena u Evropu – proslavila svojim čuvenim istoimenim debitantskim albumom i posebno singlom „Blind“ (2008.), ovaj put se pretvorio u elektronski gothic stil, trenutno veoma „in“ muzički izraz (vidi: Zola Jesus, ali i drugi). Povrh svega, poruke tekstova Hercules and Love Affair postale su opsesivno samoispitujuće, sa temom kraja onog sveta kakvog smo do sad znali. Tako smo sa pomalo neočekivanog mesta dobili jednu angažovanu postmodernu umetničku ploču, kakvih je malo, a koja sa disko podijumom nema mnogo veze i zahteva punu pažnju od svojih slušaoca.
U pitanju je sasvim sigurno izraz sazrevanja Andyja Butlera, osnivača, lidera i jedinog nepromenljivog člana ove grupe, koja inače stalno menja postavu. On je i ranije uživao u kombinovanju melanholičnih tonova sa ritmovima, ali učešće dance muzike ovde je upadljivo manje nego na ostalim albumima koje potpisuje Hercules and Love Affair, te nam je ostala samo sveprožimuća seta. Ovaj pomak svakako je rezultat obnovljene saradnje sa starim prijateljem/prijateljicom, jedinstvenom transrodnom umetnicom Anohni (rođena pod imenom Antony Hegarty, prvobitno poznata iz Antony and the Johnsons), na čak šest od dvanaest kompozicija, što ukazuje na ravnopravan koautorski odnos između dvoje stvaralaca – i zaista, Anohni ovde potpisuje neke od najimpresivnijih vokalnih deonica i najviše uznemirujućih rečenica, ključno doprinoseći kvalitetu ploče. Budući da je prvi album Hercules and Love Affair isto bio obeležen njihovom uspešnom saradnjom, „In Amber“ nam se ukazuje kao dugoočekivani ambiciozni nastavak, koji ispunjava nadanja – Andy i Anohni opet su zajedno na delu, a rezultat je neobičan i izazovan.
Dodatni faktor iznenađenja donose post-punk elementi – ovaj put su ritmovi prepušteni nikom drugom do Budgieju, legendarnom bubnjaru ikoničnog new wave benda Siouxsie and the Banshees, čiji je uticaj na finalni proizvod ovde očigledan. Post-punk je muzika Butlerove mladosti, a upravo je Anohni predložila Budgieja za saradnika, što se pokazalo kao pun pogodak. Ako se setimo da su Banshees i sami imali neobične eksperimente sa afro i drugim tribalnim perkusijama, te da su produžetak delovanja kroz duo The Creatures, takođe iskoristili za slične avanture, jasno nam je zašto je baš Budgie dobio poseban poziv i koliko je doprineo da se u dominantno elektronski zvuk Hercules and Love Affair organski ugrade orkestrirane udaraljke, kao ritualni temelj na kome muzika „In Amber“ počiva.
Nema sumnje da je „In Amber“ neka vrsta humanističkog apela da nađemo sebe u ovom uzburkanom vremenu, u kome se nešto mnogo opako kuva – svi smo toga svesni. Zvuk albuma je zato uglavnom elegičan i intiman. Praćen raskošnim aranžmanima, koji naglašavaju sveprisutnu notu tuge, on se očigledno nadovezuje na fin de siècle estetiku emotivne apokalipse, koju je svojevremeno lansirao fluidni projekat This Mortal Coil na prekretničkom izdanju „It’ll End in Tears“ (4AD, 1984). Fascinacija osamdesetim, kao dobom iz kog je ponikao moderni elektro zvuk, proteže se celim projektom, podsećajući i na eterične momente Depeche Mode i njihove industrial inspiracije. Ali „U ćilibaru“ je autentično i originalno delo, posebnog muzičkog jezika, koje ne ostavlja mesta sumnji da smo ovde na tragu ploče nastale iz sušte umetničke potrebe da se iskaže neka večna emocija, a ne da bi se tek snimio hit ili ispunila neka ugovorna obaveza.
Album počinje duetom Andy Butlera sa nežnom islandskom pevačicom Elin Eyþórsdóttir na „Grace“, elegantnom uvodu u raspolućeni svet dilema glavnih junaka ovog albuma. Narator u ovoj pesmi nekom govori kako mora imati milosti u sebi, da bi dostojanstveno preživeo sve što život baca na nas. I ostatak numera ima sličan ton dramatičnog sučeljavanja sa egzistencijalnim prelomima, posle kojih imamo bolji uvid u to što jesmo, kao i u ljude koji nas okružuju.
Osim jedne („Dissociation“, opet Elin Eyþórsdóttir), sve glavne kompozicije je otpevala Anohni, unoseći u njih celokupnu svoju tako specijalnu glasovnu magiju i harizmu. Da ona ne ume da se štedi, osećamo već na „One“, koja je najbliža hitu tipa „Blind“, ali se ovaj kvalitet još snažnije ističe u tragičnim elegijama bliskim teatarskom ugođaju, što joj očigledno pristaju kao forma: „Christian Prayers“, „Contempt for You“, „Killing His Family“ i „Who Will Save Us“ deluju kao duša ove ploče, povezan ciklus pesama, u kome se iznosi drama borbe da se sačuva svoja ličnost, izložena negacijama – od porodice do društva u celini; finale donosi ekspresivna „Poisonous Storytelling“, gde se kao neminovni produžetak privatnog rata za opstanak vidi otpor otrovnoj medijskoj slici sveta, kojom smo okruženi sa svih strana. Nema sumnje da je sve izrečeno i lično priživljeno, pa se i Andy Butler priključuje kao solo pevač, što je veoma retko činio tokom karijere, pojačavajući utisak fatalnosti u „You’ve Won This War“, „Gates of Separation“, „The Eyes of the Father“ i „Repent“.
„In Amber“ ima ambiciju da se predstavi kao umetnička ploča sa savešću. Poslednja numera se zato bukvalno zove „Repent“ („Pokaj se“). Ovaj ogoljeni poziv za pomirenje sa sobom pred neumitnim, svakako predstavlja neočekivan završetak storije, u kojoj se na kraju glavni junak oprašta od sveta. Zaokružena na taj način – bez obzira što znamo da je reč o pop predstavi – ona dobija težinu kakvu nismo očekivali. Ali i to je logično, jer su Hercules and Love Affair napravili ovakav album iz dubokog unutrašnjeg razloga, a ne da bi prodali komad robe više.
Nekim pločama nije neophodno da nas zapanje svojom grandioznošću. Sasvim je dovoljno da imaju upečatljivu atmosferu, koju je teško zaboraviti. Takav je slučaj i ovde – postoji nešto zaista posebno, teskobno i dirljivo u doživljaju koga nudi „In Amber“, što izdvaja ovo izdanje iz mora drugih, i čini ga izuzetnim u odnosu na sva slična. Ovo možda nije remek-delo po kome će se pamtiti godina, ali je zahvaljujući iskrenoj emotivnoj posvećenosti onih koji su napravili ovaj album, sasvim sigurno – nešto što se ne sreće svaki dan.
Intervju sa Hercules and Love Affair pročitajte sutra na ovom istom mestu. Oni promovišu album „In Amber“ na svom koncertu 2. septembra u Novom Sadu, u Kreativnom distriktu, kao deo manifestacije Kaleidoskop kulture, u okviru godišnjeg programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture
Bonus video: Glas, dirka, bas
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare