Podeli:
Foto: Printscreen/YouTube/Andrej Josifovski, Privatna arhiva

Izuzetno mi je drago da na ovim prostorima umetnici još pokreću na razmišljanje, kaže za portal Nova.rs Andrej Josifovski Pijanista, ulični umetnik čiji je rad "Nova vera" sa likom razapetog Hrista na stubu pod kamerama za video nadzor na raskrsnici novobeogradskih ulica Jurija Gagarina i Dr Ivana Ribara izazvao pravu buru u javnosti.

Ulični umetnik Anrej Josifovski najnovijim radom podigao je ne samo kulturnu javnost na noge. Njegova instalacija sa likom razapetog Isusa Hrista u zlatnoj boji, u natprirodnoj veličini, nazvana “Nova vera”, postavljena je noćas na stub pod kamerama za video nadzor i skinuta je samo par sati kasnije.

Na raskrsnicu gde je instalacija postavljena prvo je jutros došla komunalna milicija, a zatim i nekoliko patrola redovne policije, sa forenzičarima, kako bi se utvrdilo ko je autor. Pijanista je i ranije svojim radovima izazivao pažnju, ali se čini da njegovi radovi nikada do sada nisu ovako odjeknuli.

Sa Pijanistom razgovaramo, praktično, u oblaku prašine koje je podigao njegov rad “Nova vera”.

“Nova vera” na raskrsnici novobeogradskih ulica Foto: Privatna arhiva

– Zovu me od jutros sa svih strana, stiglo mi je i nekoliko poruka u kojima piše “znali smo da si to ti”. Mogli su iz policije da pitaju ljude koji prate moj rad na društvenim mrežama, oni bi im rekli čiji je rad, umesto što angažuju forenziku – kaže Pijanista.

Ulični umetnik ističe da njegov rad nije nikakva blasfemija, niti direktno ima veze sa religijom.
– Vernik sam, ali to nema veze sa ovim radom. Ovo je ukazivanje na sasvim drugi problem. Poznato je da se izraz “razapeti na krst” odnosi na nevinog čoveka. Posebno mi je zanimljivo da je na lice mesta došla i forenzika. Policija ima nerešena ubistva, a radi forenziku na mom radu – ocenjuje on.

Foto: Privatna arhiva

Rad je nastao sa drugačijom idejom, objašnjava umetnik.
– Ideja je bila da se ljudi pokrenu na razmišljanje. Moglo bi se reći da je to uspelo. Poenta je bila da postravim rad “Nova vera” baš ovako, da svojim umetničkim radom ukažem na to da nas kamere prate svuda, da sad više nema razlike između privatnog i javnog prostora – navodi Pijanista.

On dodaje i da sami građani mogu da se uključe u “mapiranje nove vere”, odosno mesta gde su postavljene kamere.
– Ja sam izabrao ovu raskrsnicu jer je stub na kojem je postavljena kamera u obliku krsta. Ali to ne znači i da je to jedino značenje ovog rada. Kvalitet rada i jeste u tome da svako može da mu pronađe novo značenje. Izuzetno mi je drago da na ovim prostorima umetnici još pokreću na razmišljanje – zaključuje Andrej Josifovski Pijanista.

Pijanistin propratni tekst uz rad “Nova vera”

Uz rad, Pijanista je priložio i tekst koji ovde prenosimo u celosti:

“Raspeće, simbol rađanja vere i uzdizanja duha, patnja i bol na raskrsnici svetova, strah i nada večne sreće. Stradalništvo na krstu, početak i kraj vremena. To beše čovek i bog, onaj što onda reče i ne poreče, slava njemu i časnom krstu. Možda bi to mogao biti prolog svakom stradalništvu na pravdi boga.

Raspeća se više ne izvode na krstu, ali se svakodnevno dešavaju, hiljadama mučenika. Bogu za večnost po zasluzi pripade carstvo nebesko, a krstaši se prihvatiše mačeva i ognja. Na zemlji se podigoše božje palate i nebeski dvorci da se vidi da je sila bogom data da vlada svetom. Zakon jačeg postade božji zakon, a nejaki stado božije. Ehom Irodove reči podeli se zemlja na carstva, da se carska nikad ne porekne. Bezdušni zavladaše svetom, a đavo krenu po svoje. Kao da je juče bilo.

Pijanista Foto: Printscreen/YouTube/Andrej Josifovski

Budan sam, a kao da sanjam svuda raspeća. Pomislim da to umetnici preteriju, oni uvek vide što niko ne vidi. Protljam oči i opet isto, ubogi vuku svoje krstove na leđima i rekao bih radosno idu ka Golgoti. Jedan za drugim u u dugom redu, beskućnici, sirotinja, učene glave. Jednom rečju nepodobni. Nisu hteli da đavolu prodaju dušu i sada im je đavo kriv.

Šta fali onima što žive na visokoj nozi? Rekao bih ništa, osim što im đavo ne da mira. Sve je to đavolja stvar, ti sateliti, kamere, čipovi ali ima sve što čoveku može da padne na pamet. Ne, ne čoveku, jer čovek bez duše nije čovek. Duše idu bogu na istinu, a ne đavolu u ruke. Zato je i pao sa visine, zato će i svi njegovi popadati. Ne će ga zadovoljiti ni ta zlatna milijarda, kakav god rat da započne i virus da smisli.

Nije bog umro uzalud, sačuvao je dušu i evo ga zlati se i dan danas iako raspet. Pomolimo mu se da nas đavo ne uvede u iskušenje i uzme nam dušu. Pomolimo se i za spas slugu njegovih, bog je milostiv. Pokajmo se kakvi god da smo bili, crni, crveni, plavi, žuti, beli. Zlatna je bila samo božja. Jeste i biće”.

Komentari

Vaš komentar