0
Članica redakcije Njuz.neta je prva gošća u našoj novoj rubrici "Saundtrek za moj život" u kojoj će ljudi iz različitih sfera javnog života pričati o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Jelisaveta Miletić je simpatično i inteligentno lice, koje se relativno skoro pojavilo u našem medijskom prostoru. Najčešće je viđamo u podcastu sa njenim kolegama iz Njuz.neta, kako se sa puno samopouzdanja (i znanja) nosi sa brojnim temama iz naše svakodnevice, od politike do pop kulture. Ovo je njen muzički izbor:
Belinda Carlisle – “Heaven Is A Place On Earth”
– Postoji jedna scena u seriji “Handmaid’s Tale”, kada glavna glumica June (Elisabet Mos) klečeći pevuši ovu pesmu, a meni od tada, ponekad, svira u glavi dok sedim kod kuće i mislim da ću “skrenuti“ oko nekih gluposti, opsesija, spirala ludila… Nekako me natera da se malo odmaknem od misli i nasmejem se celoj situaciji u kojoj se nalazim. Pretpostavljam da nam često treba taj podsetnik, koji će nas zaštititi od preteranog preuzimanja odgovornosti ili “overthinkovanja” na određenu temu, a samim tim i bespotrebnog nerviranja oko stvari koje nisu samo naše, već još nečije.
Mislim da je jedna od stvari koja mi je spasila razum u nekim momentima bila upravo rečenica “to nije moje“, a momenat kada sam prvi put osvojila tu teritoriju bio je kao da doslovno deo tereta skidam sa sebe i predajem ga dalje. Koliko su samo te male mentalne pobede i promene razmišljanja predivna stvar, a koliko je akrobatike potrebno da se sve katastrofične spirale koje prave “raj na zemlji“ zaustave. Srećom, hvaljen bio onaj ko izmisli psihoterapiju, rešenje je dostižno i nadasve blagotvorno za polaznike. Sve preporuke.
Suki Waterhouse – “Good Looking”
– Pesma koju sam dosta često slušala ove nedelje, a koju sam slučajno čula kod svog prijatelja. Bio je jedan od onih dana koji donosi hladnije vreme, podsetnik da stiže novo godišnje doba koje budi posebnu melanholiju. Ova stvar malo asocira na Lanu del Rej i Skaj Fereru, onako neki filmski vajb dok glavni likovi voze brzo auto u nepoznatom pravcu, a ispred njih zalazi sunce. Jedna od onih stvari koja ti se odmah zalepi za uši i alarmira čitav set nekih misli i osećanja, uvek odradi uzbudljivu šetnju u glavi posle koje je čitav spektar nekih emocija probuđen. Ponekad pomislim da je idealna pesma kada želiš da se njišeš sama po kući i uživaš za sve pare, a nekada je baš ona stvar koju želiš da slušaš kada si sa slatkim tipom, posle nekoliko dejtova, na gajbi. Dragane, hvala za Suki!
Zdravko Čolić – “E draga, draga”
– Čola, generalno, uvek i zauvek! Naš porodično omiljeni pevač za kojeg me veže toliko dragih sećanja na detinjstvo, moje roditelje i sestru. Elem, ova pesma. Svi imamo one neke pesme za koje smo ubeđeni da čujemo da pevač peva jedno, a u stvari, on peva nešto drugo? Ok, svi je možda malo prejaka reč, ali znate na šta mislim. Kada Čola peva “E draga, draga da je sreće, bila bi sa mnom, ali ti se neće“, ja uvek čujem to neko tiho “h“ kod “bi“, pa iako znam da em nije tačno, em niko iz mog okruženja ne čuje slično, a verujte mi tokom prethodnih godina sam sramotno mnogo puta smarala ljude i ispitivala ih šta oni čuju, ja to ipak ne mogu da „pustim“.
Sada ova pesma mom bliskom okruženju izaziva u startu smeh, moja sestra me odmah pogleda i samo kaže “ne čuje se, ne počinji“, dok mi je jedan prijatelj čak stavio i veto na pokretanje ove teme u budućnosti. Beskrajno mi je draga lakoća kojom me ova pesma svaki put zabavi upravo zbog te glupe, simpatične opsesijice, a priznaćete, svi ih imamo ponekad.
Bonus video: Koncert benda Leb i sol
