Želeo bih da vam se naš film dopadne, poručio je poznati argentinski glumac Oskar Martinez, jedna od zvezdi špansko-argentinskog filma "Zvanična konkurencija" koji je danas premijerno pred festovskom publikom.
Uz Penelopu Kruz i Antonija Banderasa, argentinski glumac i pozorišni reditelj Oskar Martinez tumači glavnu ulogu u crnoj komediji koju potpisuju Marijano Kon i Gaston Dupre.
Želeći da ostavi trag u društvu milijarder odlučuje da finansira produkciju filma za koji angažuje najbolje od najboljih. Pored čuvene rediteljke Lola Kuevas (Penelopa Kruz), tu su i dva slavna glumca, obojica ogromnih ega – holivudska zvezda Feliks River (Antonio Banderas) i priznati pozorišni glumac Ivan Tores (Oskar Martinez). I nikako se ne slažu, a rediteljka samo svojim izazovima produbljuje sve.
Iako je Oskar Martinez bio najavljen kao jedan od gostiju 50. Festa i potvrdio svoj dolazak u Beograd, na premijeru „Zvanične konkurencije“ (u Sinepleks Galeriji i Sinepleks Ušću) grozomorna dešavanja u Ukrajini osujetila su njegove planove, zbog čega je juče, prilikom Zum intervjua sa novinarima beogradskih medija, istakao da mu je mnogo žao što nije mogao da dođe na Fest:
– Znam da je ovo 50. izdanje festivala i čestitam jubilej. Jako sam želeo da dođem u Beograd, ali nažalost tome se isprečio gospodin Putin – naglasio je u razgovoru sa medijima „virtuelni“ gost Festa.
Film „Zvanična konkurencija“, iako na prvi pogled satira i kritika moderne holivudske produkcije, prema rečima Oskara Martineza nije kritika industrije, već crna komedija:
– To je film koji se bavi filmom. Vidite specifičnosti rada jedne režiserke, koju iga Penelopa Kruz, a vrlo je ekscentrična i perverzna. Prema glumcima se ponaša tako da ih čak dovodi u ponižavajuće situacije. A sukob dvojice glumaca koji se mrze, čak stimuliše, jer smatra da će to biti korisno za snimanje filma. I tokom snimanja izlaze na videlo sve patologije, ega, taštine – objasnio je Martinez.
Film potpisuju dvojica reditelja – Marijano Kon i Gaston Dupre, koji i inače rade u tandemu, a iako je i ranije radio sa njima, upitan kako je biti na setu sa dvojicom sineasta Martinez je pomenuo koleginicu Penelopu Kruz:
– Isto pitanje postavila mi je i Penelopa. Bila je oduševljena njihovim ranijim radom i imala je želju da sarađuje sa njima. Za nju je to bio veliki izazov, jer nikada pre nije radila sa dva režisera istovremeno. Ali, na kraju se ispostavilo da je rad s njima, s obzirom da funkcionišu kao duo, kao da je radila s jednim.
I dok Ivan Tores u jednoj od scena u filmu, kao prekaljeni pozorišni glumac, ističe da je filmska industrija puka zabava, bilo je neizbežno pitanje kako argentinski umetnik, koji iza sebe ima na desetine i desetine uloga u teatru, na televiziji i filmu, vidi svoju profesiju?
– Istina je da je filmska industrija deo industrije zabave. Ali, u samoj toj industriji postoje podele. Imamo tu ono što se može svesti na čistu zabavu, ali i onaj deo koji je umetničkiji, ima svoju vrednost. Svoju profesiju gledam s umetničkije strane, ali to ne znači da glumac treba da prestane da „zabavlja“ – reči su Martineza, koji iza sebe ima najznačajnije argentinsko priznanje za kulturu – „Premio Knex de Platino“, čiji je laureat bio u dva navrata.
A pre šest godina dobio je nagradu Volpi na Venecijanskom festivalu za najboljeg glumca, za rolu u filmu tandema Dupre-Kon „The Distinguished Citizen“ (Počasni građanin).
Svaka uloga koju je odigrao u bogatoj karijeri, od omnibusa „Divlje priče“ iz 2014, „Pauline“, „Nerazdvojnih“, preko „Toc Toca“, „Pukotina u zidu“ i „Bliske krvi“ do „Živi dvaput, voli jednom“, proširila je glumčev pogled na kompleksnost i različitost samog čoveka, ljudskog bića:
– Ono što spaja onog koji se bavi fikcijom i posmatrača jeste strast za ljudskim, za čovekom, za onim što svako od nas jeste. I uloga glumca jeste da ne prestajemo da istražujemo naše biće.
Prisetio se argentinski glumac i svih problema kroz koje su prošli kako bi „porodili“ film „Zvanična konkurencija“. Nikada ranije nije iskusio tako nešto:
– Počeli smo rad u februaru 2020. godine i nakon tri nedelje, u martu smo morali da prekinemo sve. Ja sam se vratio u Buenos Ajres i već nakon tri ili četiri dana uveden je potpuni lokdaun. Čitavih šest meseci bili smo zaključani. Tog perioda sećam se po strahu, anksioznosti, brigama. Sećam se da sam se pitao hoćemo li ikad nastaviti snimanje filma. Desilo se to tek u septembru 2020. godine, a radili smo pod rigoroznim epidemiološkim merama. Ali, sećam se da prvoga dana kada smo nastavili rad kao da se desilo neko čudo – svi smo se osećali kao da smo snimali dan pre, a ne da je prošlo šest meseci. Zanimljivo je da se u samom filmu ne primećuje da smo napravili toliku pauzu u snimanju. Kada smo imali prvu konferenciju za štampu pred premijeru Antonio Banderas je rekao da se nije ni sećao šta je rađeno u prvoj etapi snimanja, a šta u drugoj – prisetio se na kraju Oskar Martinez.
Bonus video: Otvaranje Festa
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare