0
U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije koje ih za njih vezuju.
Kantautorka Ana Ćurčin jedna je od najautentičnijih umetnica na domaćoj sceni. Trenutno je koncertno aktivna u trio sastavu Tri Lepe sa Milenom Jančurić i Anom Protulupac, a sa proširenim The Changes bendom snima nove pesme. Pre neki dan je izašla nova kompilacija i saundtrek za igricu Highwater – “Highwater Pirate Radio” u okviru koje je radila pesme sa Igorom Simićem i Shaneom Berijem. Uskoro joj izlazi spot “It Took Me So Long”, pa zatim i ceo album u novom projektu “Amnasti” sa Markom Nastićem. To sve govori koliko je Ana svestrana umetnica, a ovo je njen muzički izbor za naš “Saundtrek za moj život”:
Brus Springstin – “Blood Brothers”
Omiljene pesme postaju “naše”, tj. bliske i važne. Za mene je to muzika u kojoj vreme stane i sve u meni i oko mene legne na svoje pravo mesto. U ranim dvadesetim sam mnogo slušala Springstina, upijala njegove pesme, moć njegove emocije, velikih aranžmana E. Street benda, jednostavnost u izrazu i osećanju koje uvek izlazi napred, kao i veličinu i kompleksnost u aranžmanima. Brus baš ume da priča priče mnogih života i za mene će njegova muzika uvek biti inspiracija. Jedna od takvih pesama je „Blood Brothers“. Pevala sam neke njegove pesme i stalno razmišljam da uradim obradu ove, ali možda ipak ne bih da kvarim.
Feist – “Love Who We Are Meant To”
Kad zaronim u svet koji Feist napravi sa muzikom, osećam se kao da sam u nekoj svojoj, ali lepšoj i nežnijoj kući, oslobođena straha, puna razumevanja, solidarnosti, tolerancije, nežnosti, prihvatanja baš takvima kakvi jesmo. Iskrenost, emocija, njena senzibilnost, sve to u njenom glasu opčinjava u studijskim verzijama, ali i na koncertnim izvođenjima. Opet, zrelost i sačuvana doza naivnosti koju ona nastavlja da nam daje inspirativna je, a album „Multitudes“ mi je jedan od najlepše snimljenih poslednjih godina, mnogo puta sam ga preslušavala. Uživo izvođenje je potpuni spektakl, jer u formi akustičnog koncerta kombinuje video-art, teatralno-dramski pristup i koncertnu formu na najlepši mogući način, pa je samim tim izuzetno lep i progresivan koncertni performans.
Proto tip – “Sve što boli, proći će”
Hali Gali scena nam donosi novu generaciju muzičara i u toku proteklih nekoliko godina stvorene su pesme koje su nam do sada postale bliske i vode nas u čistu katarzu na koncertima. To je i „Da li“ od Siztpinkera, koja nas vraća u trenutak mladosti kada izazivamo, maštamo sopstvenu budućnost, probijamo se za ličnu slobodu i opet prihvatamo tu iskrenu naivnost bez koje nema stvaranja. „Sve što boli, proći će“ je uteha, razgovor, dodir i nekakva instrumentalna mantra bolu. Za mene je to veoma zrela pesma u kojoj nas nežna i duboka poetičnost Nikole Čučkovića uvodi u katarzu ali i u intimno, fragilno mesto unutar nas, gde zajedno priznajemo jedni drugima da je to ok. Obožavam ovaj bend i radujem se da pratim njihovo stvaranje, a već su nam doneli predivan album koji vas pozivam da poslušate, jer zaista jeste „s ivice sanjanja“.
Bonus video: Ustalasao je Ameriku tvrdnjom da su Bitlsi popularniji od Isusa
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
