3
Najznačajniji srpski prepovedači od 13. do prve polovine 20. veka sabrani su na jednom mestu, u novoj knjizi "Najlepše srpske priče" koju je priredio Milisav Savić.
Srpska proza razvijala se po generacijama i svaka od njih je u istorijske tokove pripovetke unosila svoja jezička, stilska, strukturalna, misaona, emotivna i druga svojstva, napominju iz izdavačke kuće „Dereta“ koja je objavila „Najlepše srpske priče“.
Čitajući knjigu najlepših srpskih priča jasno se mogu sagledati sve pripovedačke generacije i pripovedačke individualnosti kako su se razvijale i razvijaju u kontinuitetu kroz razdoblјa književno-istorijskih i društvenih prevrata.
U knjizi, koju je priredio Milisav Savić, zastuplјeni su najznačajniji srpski pripovedači od 13. do prve polovine 20. veka. Među njima su Gavril Stefanović Venclović, Dositej Obradović, Jakov Ignjatović, Stevan Sremac, Laza Lazarević. Tu su i Domanović, Matavulј, Bora Stanković, kao i Isidora Sekulić, Rastko Petrović, Nastasijević, Nušić, Crnjanski, Andrić…
U antologiji su priče od „Gornjeg grada“ i „Raskovnika“, preko „Sve će to narod pozlatiti“ i „Mužjaka“, do „Lava“ i „Sobe br. 7“.
Svi ti pisci bili su jaki individualci sa izrazitim pripovedačkim sistemima, s jakom ekspresijom, nesagledivo dubokim mislima i emocijama. A njihova proza stvarala je duhovnu klimu, unosila nadu u život i nadahnuto otvarala puteve ka budućnosti. Stoga je ova antologija nezaobilazna knjiga, koja je tu za sva vremena.
Naš ugledni književnik Milisav Savić načinio je izbor, potpisao predgovor i komentare „Najlepših srpskih priča“. Nagrađivani esejista, prozaista, prevodilac i profesor svojevremeno je priredio antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“, australijske pripovetke „Кomuna te ne želi“, pa „Savremenau italijanskau pripovetku“. Sastavljač je bio još 1996. i antologije „Najlepše srpske priče“, a ediciji nekadašnje izdavačke kuće „Prosveta“ – Naj priredio je zbirke priča Ilije Vukićevića, Rastka Petrovića, Vide Ognjenović, Aleksandra Tišme, Vide Ognjenović i Mome Кapora.
