Kada pomislimo na ljubavne scene iz filmova, uvek su tu „9 i po nedelja“ sa Mikijem Rurkom i Kim Bejsindžer, ali i francuski „Beti Blu“ sa Beatris Dal ili čuvena scena na klaviru u „Zgodnoj ženi“ sa Ričardom Girom i Džulijom Roberts i legendarna „Kazablanka“ sa Bogartom i Ingrid Bergman. Gde smo tu mi i naši filmovi? Nova.rs istražuje koje su to najbolje ljubavne scene iz domaćih filmova koje ćemo pamtiti zauvek.
Svako ima neku ljubavnu scenu iz domaćih filmova koja mu je posebno draga. To može biti neka nevina situacija, ali i erotski momenat, pa čak i ozbiljna scena seksa. Nije da je toga falilo u našim filmovima, jer je bivša zemlja još od 60-ih godina prošlog veka bila prilično liberalna u tom smislu. Neko pamti Anicu Dobru i Nebojšu Bakočevića iz „Kako je propao rokenrol“, neko „Oficir s ružom“ sa Žarkom Lauševićem, Draganom Mrkić i Ksenijom Pajić. Mnogi potajno najviše vole scenu „i tata bi sine“ iz „Ko to tamo peva?“
Filmski kritičar Milan Vlajčić kaže za Nova.rs da su ljubav, seks, strasni porivi – u osnovi su većine filmova.
– Kad pogledate vrhunske gangsterske filmove, a posebno neo-noir, ljubav, makar u najbrutalnijem vidu (surovi seks pod raznim vidovima pritisaka i prinude) osnovni je pokretač radnje i prečica kao kobnom raspletu. U najboljim filmovima sa erotskom temom u jugoslovenskom filmu (on postoji uprkos političkim podelama), veliki je raspon ljubavnih strasti, i najčešće se završavaju tragično po ženske likove (jer žive u „mačo“ kulturi, bilo da je reč o patrijaehalnim sredinama, ili o gradu, koji još nije mentalno iskočio iz opanaka). Pogledajmo tri najlepša ljubavna filma iz samog vrednosnog vrha: „Jutro“ Puriše Đorđevića, „Ljubavni slučak službenice PTT“ Dušana Makavejeva i „Brezu“ Ante Babaje (slučajno svi nastali 1967). Puni su nežnosti i silovitih strasti, a završavaju se nasilnom smrću junakinja (Milena Dravić, Eva Ras, Manca Košir). Ali iz njih je teško izdvojiti jednu scenu, sve je povezano.
Vlajčić ipak izdvaja sekvencu iz filma Rajka Grlića „U raljama života“.
– Tužna, punačka usamljenica Štefica Cvek, čezne za muškom rukom koja bi je usrećila. I pojavljuje se Trokrilni (Velimir Bata Živojinović), drumski vozač koji će joj doneti malo radosti. On je njoj nešto obećao, obukla ona neku venčanu odoru, diže je Bata kao perce, položi u krevet, već je skinut u kupaće gaćice sa leopardovim pegama, ali se priseti da je upita: da li ima nešto da se prezalogaji. Štefica iz frižidera donosi pečeno pile, Trokrilni navali da lomi pile na sastavne delove, šmekerski objašnjavajući nesuđenoj nevesti da će je tako raščlaniti na sastavne delove. Ali, u zao čas, Trokrilni se priseti da je zanemario žvakaću gumu, preplaši se da je možda progutao i – zbriše iz stana. Ovde sve pršti od emocija, zabavno je. Film živi od neočekivanih rešenja, a ljubavne priče koje se završavaju buljucima dece i pelenama unaokolo, koga bi to zanimalo!
„U raljama života“ je film iz 1984. godine, sniman po romanu „Štefica Cvek u raljama života“ Dubravke Ugrešić. Pored Bate Živojinovića i Vitomire Lončar, glume i Bogdan Diklić, Gorica Popović, Miodrag Krivokapić i drugi.
Bonus video: Tamara Jokić – Od Valjeva do Berklija i Sony Music-a probudi se
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar