0
U izdanju Akademske knjige objavljena su dva značajna dela iz oblasti književnosti i filozofije religije: "Momenti 1-49" Ota Horvata i "O biću i suštini" Tome Akvinskog.
Knjiga Ota Horvata „Momenti 1-49“ hronika je intimne svakodnevice začaranog kruga ličnog bitisanja u vrtlogu univerzalnog. I četrdeset i devet momenata, izdvojenih i otetih iz skupa trenutaka koji sačinjavaju ono što nazivamo jednim životom, grade delikatnu arhitekturu osmatranja sveta očima svedoka, (sa)učesnika i povremenog ironičnog komentatora.
I svaki taj momenat je, po sudu Marije Nenadić, trenutak misli, trenutak osećanja, trenutak doživljaja, trenutak sukoba onoga što vidimo i onoga što osećamo; duboko intimni fragmenti, skladno povezani šapatom unutrašnje logike emocija i misli, gde naracija ima funkciju izgovora da se dočara konflikt između unutrašnjeg i spoljnog sveta.
– Zbirka Ota Horvata traži da usporimo. Nije za prelistavanje. Ona je za promišljanje, za udisaj i izdisaj; za one koji u književnosti traže čoveka – poručuje Nenadić.
Iz Akademske knjige podsećaju da je Oto Horvat, rođen 1967. u Novom Sadu, koji živi i radi u Firenci, objavio nekoliko knjiga poezije. Takođe i da je za knjigu „Putovati u Olmo“ ovenčan nagradom „Miroslav Antić“, za roman „Sabo je stao“ ovenčan je priznanjima „Biljana Jovanović“ i „Mirko Kovač“, a da je za delo „Kao Celanovi ljubavnici“ dobio nagradu „Karolj Sirmai“.
A druga knjiga jeste jedan od najpoznatijih spisa Tome Akvinskog „O biću i suštini“ koji je sada objavljen dvojezično – na latinskom i srpskom u prevodu Toma Vereša i jezičkoj adaptaciji Predraga Milidraga.
„Toma Akvinski je namerio da razdvoji dva pojma, formu i akt. To je baš ono što je i postigao i što možda ostaje do dana današnjeg najveći doprinos koji je neki pojedinac ikada dao nauci o biću“, pisao je Etjen Žilson.
Dominikanac Toma Akvinski (1225–1274), rođen u porodičnom zamku blizu Akvina, koji se školovao u Parizu i bio učenik Alberta Velikog, predavao je u tom gradu, kao i u Kelnu, Napulju i Rimu. Osim kapitalnog dela „Sume teologije“, i drugih teoloških i polemičkih spisa, autor je himni koje se i danas pevaju u katoličkim crkvama. Za sveca je proglašen već 1323. godine, a 1567. za učitelja Crkve. U enciklici Aeterni patris, papa Lav XIII pozvao je 1878. na obnovu hrišćanske filozofije na osnovu povratka Akvinčevoj misli.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare