Knjige za promišljanje, udisaj i izdisaj: Čitajte Horvata i Akvinskog

Knjiga Ota Horvata "Momenti 1-49" hronika je intimne svakodnevice začaranog kruga ličnog bitisanja u vrtlogu univerzalnog. I četrdeset i devet momenata, izdvojenih i otetih iz skupa trenutaka koji sačinjavaju ono što nazivamo jednim životom, grade delikatnu arhitekturu osmatranja sveta očima svedoka, (sa)učesnika i povremenog ironičnog komentatora.

I svaki taj momenat je, po sudu Marije Nenadić, trenutak misli, trenutak osećanja, trenutak doživljaja, trenutak sukoba onoga što vidimo i onoga što osećamo; duboko intimni fragmenti, skladno povezani šapatom unutrašnje logike emocija i misli, gde naracija ima funkciju izgovora da se dočara konflikt između unutrašnjeg i spoljnog sveta.

- Zbirka Ota Horvata traži da usporimo. Nije za prelistavanje. Ona je za promišljanje, za udisaj i izdisaj; za one koji u književnosti traže čoveka - poručuje Nenadić.

Iz Akademske knjige podsećaju da je Oto Horvat, rođen 1967. u Novom Sadu, koji živi i radi u Firenci, objavio nekoliko knjiga poezije. Takođe i da je za knjigu "Putovati u Olmo" ovenčan nagradom "Miroslav Antić", za roman "Sabo je stao" ovenčan je priznanjima "Biljana Jovanović" i "Mirko Kovač", a da je za delo "Kao Celanovi ljubavnici" dobio nagradu "Karolj Sirmai".

A druga knjiga jeste jedan od najpoznatijih spisa Tome Akvinskog "O biću i suštini" koji je sada objavljen dvojezično - na latinskom i srpskom u prevodu Toma Vereša i jezičkoj adaptaciji Predraga Milidraga.

"Toma Akvinski je namerio da razdvoji dva pojma, formu i akt. To je baš ono što je i postigao i što možda ostaje do dana današnjeg najveći doprinos koji je neki pojedinac ikada dao nauci o biću", pisao je Etjen Žilson.

Dominikanac Toma Akvinski (1225–1274), rođen u porodičnom zamku blizu Akvina, koji se školovao u Parizu i bio učenik Alberta Velikog, predavao je u tom gradu, kao i u Kelnu, Napulju i Rimu. Osim kapitalnog dela "Sume teologije", i drugih teoloških i polemičkih spisa, autor je himni koje se i danas pevaju u katoličkim crkvama. Za sveca je proglašen već 1323. godine, a 1567. za učitelja Crkve. U enciklici Aeterni patris, papa Lav XIII pozvao je 1878. na obnovu hrišćanske filozofije na osnovu povratka Akvinčevoj misli.