0
Uloge Džeka Nikolsona u filmovima „Kineska četvrt“ i „Let iznad kukavičjeg gnezda“ su neosporni klasici. Kada se prebacimo pola veka kasnije, videćemo da je glumac je izveo čin nestajanja iz javnog života.
Gde je Džek? Ove godine se obeležava 50. godišnjica filma „Kineska četvrt“ (1974) Romana Polanskog, trilera smeštenog u Los Anđeles 30-ih, u kojem Džek Nikolson ima jednu od svojih najpoznatijih uloga, kao sarkastični detektiv Džejk Gitis. Takođe, prošlo je skoro pola veka otkako je Nikolson igrao buntovnog običnog čoveka Mekmarfija, koji je zatvoren u mentalnoj ustanovi i vodi bitku volje sa sociopatskom medicinskom sestrom, u filmu Miloša Formana „Let iznad kukavičjeg gnezda“ (1975). Ta dva filma sama po sebi su klasici, piše „Independent“.
Ali uprkos takvim važnim godišnjicama, Nikolson – sada 87-godišnjak – nigde se ne vidi. Bilo je vremena kada je glumac bio primećen svuda: u noćnim klubovima, u emisijama, na košarkaškim utakmicama, na filmskim premijerama. Više ne. Glumac je izveo čin nestajanja. Prošlo je 14 godina od njegovog poslednjeg filma, brzo zaboravljene romantične komedije „Kako da znaš“. Jedan od njegovih prijatelja, muzički producent Lu Adler, rekao je u podkastu “WTF” da Nikolson sada više voli da provodi vreme „sedeći ispod drveta i čitajući knjigu“.
To je verovatno zasluženo (iako nezvanično) penzionisanje. Nikolson s pravom može da tvrdi da je najveća, najharizmatičnija i najsvestranija zvezda svoje ere. „On je bio kralj i još uvek je kralj“ kaže Oskarom nagrađeni producent Džeremi Tomas.
Tomas, koji je radio sa glumcem na noir filmu „Krv i vino“ iz 1996. godine, smeštenom u Majamiju, ocenjuje Nikolsona kao najznačajniju holivudsku zvezdu od Klarka Gejbla i opisuje ga kao vrhunskog profesionalca.
„Ispod eksterijera, on je vrlo ozbiljan čovek, vrlo ozbiljan glumac koji razmišlja o ulozi i mnogo radi na tome ko će biti u filmu… on je vrlo dopadljiv, uverljiv filmski glumac i postoji nešto posebno između njega i kamere.“
Tokom godina, život Džeka Nikolsona temeljno je bio istražen. On je tema brojnih biografija koje uglavnom pričaju istu priču o duhovitom dečaku iz Nju Džersija irskog porekla, koji je u tridesetim godinama saznao da je žena koju je oduvek smatrao svojom sestrom zapravo njegova majka; bivšem školskom šaljivdžiji koji je odrastao u porodici žena i nikada nije saznao identitet svog oca.
Nikolson je bio sporedni glumac u B-filmovima Rodžera Kormana koji je iznenada eksplodirao kao glavni glumac nakon uloge pijanog advokata za građanska prava u filmu „Easy Rider“ (1969). Potom je ostao na vrhu A-liste narednih četiri decenije.
Većina glumaca ima samo jedan ili dva ključna trenutka u svojoj karijeri. Nikolsonova karijera obiluje njima. Na primer, slika njega kao ludog pisca koji maše sekirom i pokušava da razbije vrata Šeli Duvol u filmu Stenlija Kjubrika „Isijavanje“ (1980) je internet meme. Nikolsonovo presecanje nosa u „Kineskoj četvrti“ takođe je odavno postalo deo filmske legende. Oni koji su radili sa Nikolsonom generalno imaju visoko mišljenje o njemu. Kada je bio na promociji u Kanu za film „Poštar uvek zvoni dvaput“ (1981), vreloj drami u kojoj je igrao zajedno sa Džesikom Lang, primećen je kako rano ujutru ulazi u svoj hotel. Publicisti su bili zaprepašćeni.
„Jednog jutra sam stizao u hotel “Mažestic” u 7:30, na vreme za jutarnji sastanak sa osobljem i video sam ga kako se vraća duž staze“, rekao je PR guru Denis Dejvidson, koji je organizovao promociju za medije. „Pomislio sam, Bože, celu noć je bio napolju i sada ima doručak sa 20 italijanskih novinara, ovo će biti katastrofa, prava noćna mora.“ U stvari, Nikolson se pojavio tačno na vreme i uspeo da očara italijanske novinare. Uopšte nije bio u noćnoj avanturi, već je imao običaj da rano ujutru šeta Starim gradom Kana. Na neki način, ovo je trivijalna priča o slavi, ali ističe njegov profesionalizam i sugeriše da Nikolson nikada nije bio baš takav „loš momak“ kakvim su ga tada prikazivali tabloidi.
Bilo bi preterano reći da Nikolson polako pada u zaborav. Većina njegovih glavnih filmova i dalje se prikazuje. Produžena verzija filma „Isijavanje“ ponovo će se prikazivati na velikom platnu kasnog leta, kao i film „Zanimanje: reporter“ (1975), tajanstveni film Mikelanđela Antonionija koji Nikolson smatra jednim od svojih favorita. Tim Bartonov „Betmen“ (u kojem je fantastično ekscentrično igrao ulogu Džokera) redovno se prikazuje – kao i „Kineska četvrt“ i „Pet lako komada“.
Ipak, Nikolsonova odluka da provede svoje poslednje godine u izolaciji sličnoj onoj Hauardu Hjuzu znači da polako izlazi iz javne svesti. Više nema onih paparaco fotografija kako se zabavlja po noćnim klubovima ili navija za LA Lejkerse.
„Džek je najveća zvezda s kojom sam ikada radio, i jedna od najjednostavnijih,“ tvrdi Džeremi Tomas, koji je i dalje u kontaktu sa Nikolsonom. „I toliko je voljen. Svi vole Džeka. Svi su srećni kada vide Džeka na utakmici ili kada ga vide kako šeta. Uvek je bio dostupan, uvek nasmejan. Nije pokušavao da pobegne kao neke druge filmske zvezde. On je tu, zaista kul tip… Govorim u prošlom vremenu, ali on je vrlo prisutan i uživa u životu. Jednostavno nema želju da radi bilo šta…“
Bonus video: Tarantino – Svojim filmovima je postavljao nove standarde u kinematografiji, šokirao i svađao publiku sa holivudskim kritičarima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare