0
Na sceni između crkava u okviru 38. festivala Grad teatar u Budvi, gostovala je predstava "Švejk" u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, koja je oduševila publiku.
Komad je nastao prema satiričnom romanu „Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu” Jaroslava Hašeka u dramatizaciji Kate Đarmati i Slobodana Obradovića, a u režiji Veljka Mićunovića.
Predstava „Švejk“, u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta, donela je na scenu duhovit i satiričan prikaz poznatog literarnog junaka, vojnika Švejka, koji kroz svoje jednostavno, naivno ponašanje razotkriva apsurde i licemerje vojnog sistema. Osim što je više puta tokom večeri uspela da nasmeje budvansku publiku, predstava “Švejk” pokreće i važne teme o ljudskoj prirodi, besmislu rata i moći “malih” ljudi u velikim događajima.
Režija uspešno balansira između komedije i kritike, dok glumci oživljavaju likove s takvom uverljivošću da publika biva uvučena u njihove priče od samog početka pa sve do završetka predstave kada su glumci bili nagrađeni stajaćim ovacijama, ističe se u saopštenju.
Takođe, nestanak struje na samom kraju predstave dodao je neplaniranu, ali savršeno simboličnu tačku na već upečatljivo izvođenje ansambla BDP-a. Taj neočekivani momenat dodatno je povezao publiku i glumce u zajedničkom iskustvu, naglašavajući haotičnost i nepredvidljivost sveta u kom živimo.
Na pitanje da li je Švejk ludak ili genije, glumac Ozren Grabarić je, nakon igranja, izjavio da je to i bila dilema kojom su se bavili u predstavi.
– Ta ambivalentnost i taj dualizam unutar lika su ono što je jako uzbudljivo da ostane neotkriveno kao i pitanje koje svi postavljamo. Svaka uloga je za mene jedan proživljeni život, drugačiji od mog i uvek mi je uzbudljivo da to prolazim. Ova je bila specifična jer je humor u pitanju, komika, ali upravo zato je važno da Švejk ne bude samo budala ili idiot, već da mu se nađe jedna doza emocije i pravog proživljavanja svijeta u kojem živi. Cilj je bio da ne ode samo u geg, da ne ode samo u komično, jer kod Hašeka je nizanje gegova dominantno. Ono na čemu su dramaturzi Slobodan Obradović i Kata Đarmati mnogo insistirali jeste ta ravnoteža. I to je ono što mi je bilo strašno uzbudljivo, jer počinje na jedan način, a onda postaje mračniji, pa čak i Švejk u Drugom svetskom ratu, što je Brehtov predložak koji smo uzeli, postaje malo izgubljeniji, kao da je opasnije vreme. Ta opasnost se seli unutra sa pričom o rasama i tome slično, i to je ona specifičnost koja mi je bila najzanimljivija kao izazov.
Grabarić je jedan od retkih glumaca koji je igrao na gotovo svim scenama festivala Grada teatra.
– Istina je, ograo sam ovde, iza OŠ “Stefan Mitrov Ljubiša”, ispred Manastira Svete Trojice u Stanjevićima, u Crkvi Santa Maria in Punta, na Zavali. Drago mi je da sam često gost, ako ne svake godine, onda bar svake druge. Ja dolazim ovde od “Kaligule” Tomaža Pandura. To je bio moj prvi dolazak u Budvu, mislim da je bila 2008. godina, i drago mi je da se uvek vraćamo. Lepo je što se to održava i da ovaj pozorišni festival traje na ovim prostorima – kazao je Grabarić.
Nestanak struje na samom kraju predstave, Grabarić objašnjava kao magiju.
– Magija, to je teatar. Pozorište je čudo, umetnost koja je neobjašnjiva. Mi stalno pokušavamo sve da shvatimo, ali ima prostora koje naš mozak ne može da procesuira, da razume, da dosegne te visine. Zato se moramo samo prepustiti čudu.
U predstavi, pored Grabarića igraju Miloš Lazarov, Milutin Milošević, Milutin Dapčević, Vanja Nenadić/Nataša Marković, Dunja Stojanović, Iva Ilinčić, Ivana Nikolić i Ivana Vukmirović.
Bonus video: Radmila Stanković: Niko drugi osim vlasti ne može narod da podeli na vaš i naš
