Nemački violončelista svira za Tasu: Moja porodica držala pola Zemuna

Kultura 01. okt. 202118:01
Podeli:
Johanez Mozer Foto: Marko Djokovic/BEOGRADSKA FILHARMONIJA

Samo što je Beogradska filharmonija najavila da će večeras na Kolarcu koncert biti u znaku Šostakoviča, stigla je tužna vest da je Ivan Tasovac iznenada preminuo. I umesto komemoracije Beogradska filharmonija se večeras oprašta od direktora muzikom, za koju je živeo.

Na koncertu koji počinje u 20 sati Velikom dvoranom Kolarčeve zadužbine odjekivaće Šostakovič, a na samom početku „za Tasu“ će specijalno biti izveden kompozitorov „Valcer“. Nastup Beogradske filharmonije, kojim diriguje Gabrijel Felc, uveličaće Johanes Mozer, jedan od vodećih violončelista sveta. Superstar na violončelu, kako mnogi nazivaju Mozera, vraća se u Beograd, koji mu nipošto nije nepoznanica. Naime, ovaj kanadsko-nemački muzičar ima, kako otkriva u razgovoru za Nova.rs, posebnu vezu sa ovim tlom:

Apsolutno obožavam enegriju orkestra Beogradske filharmonije. Naravno i beogradsku publiku. Poslednji put kada sam bio u Beogradu bilo je tako emotivno. Znate, pre nekoliko generacija moj pradeda emigrirao je iz Zemuna, kada je bio znan kao Semlin, kako bi studirao violinu u Berlinu, tako da me za ovaj grad veže i snažna lična konekcija – priča violončelista.

Iako je Johanes Mozer rođen u Minhenu tokom 19. veka njegovi preci bili su jedna od najuticajnijih i najuglednijih nemačkih porodica u Zemunu. I to zahvaljujući nadaleko poznatoj vinariji. Kao i većina Nemaca, koji su se skrasili u Zemunu, tako još 1848. godine Bruno Mozer osniva vinariju koja će poneti porodično prezime i u drugoj polovini 19. veka toliko su razradili vinski biznis, da su izvozili svoja vina širom Austrougarske. I dok su držali pola Zemuna, nakon Drugog svetskog rata nacionalizacijom biznis Mozera biva podržavljen i prerasta u jedan od najvećih industrijskih giganata posleratne Jugoslavije – NAVIP.

– Moje životno putovanje veoma je lično. Kada sam poslednji put bio u Beogradu, kolima sam se odvezao do Zemuna kako bih se raspitao gde mogu da nađem neke članove „klana Mozer“. I praktično sam išao od vrata do vrata. Veoma je lepo povezati se sa svojim korenima na taj način. Naravno, članovi moje porodice su krenuli različitim putevima pre mnogo generacija, ali lepo je znati da još uvek postoji naša snažna veza sa zemunskim korenima – iskren je muzičar.

Johanez Mozer sa Filharmonijom Foto: Marko Djokovic/BEOGRADSKA FILHARMONIJA

Sa Beogradskom filharmonijom, pod dirigentskom palicom Gabrijela Felca, u slavu Tasovca izvešće „Concerto No. 1″, koji je Šostakovič namenio svom prijatelju Mstislavu Rostropoviču, a važi za jedan od „najtežih komada“ u klasici.

– Ovo delo pravi mi društvo već mnogo godina. Volim to kako je delo satkano od promena i kako se moje viđenje kompozicije stalno menja. Mislim da je to pravi znak da je u pitanju pravo remek-delo koje se može iznova vajati izvođenjem a svako može da ga tumači na različit način – kaže violončelista, koji je, kako nam priznaje, odahnuo što su svi muzičari ponovo na sceni i što, posle pandemijske pauze, konačno rade ono što najviše vole.

Mozer i sam potiče iz muzičke porodice, pa ne čudi što je upravo muzika njegovo životno opredeljenje. Muzičar se seća kako je po nagovoru oca, inače instrumentaliste, kao klinac najpre svirao violonu:

– Ali, nije mi se svidelo. Ili se možda violini ja nisam svideo? Kako god, kad sam počeo da sviram čelo, možda zato što je i moj otac violončelista, odmah sam osetio snažnu vezu sa „niskim frekvencijama“ i samom teksturom zvukova koje proizvodi čelo.

Tokom karijere Mozer je nastupao u najprestižnijim dvoranama, uz čuvene orkestre od Berlinske, preko Londonske do Njujorške filharmonije, i pod dirigentskom palicom takvih imena, kakva su Zubin Mehta, Rikardo Muti, Lorin Mazel…

– Od svih stvari koje sam uradio u karijeri, teško mi je da izdvojim jedan trenutak. Mada moram da priznam da nastup sa Berlinskom filharmonijom ili koncert u njujorškom Karnegi Holu imaju posebno mesto u mome srcu. Ali, činjenica da mogu da se održavam u životu zahvaljujući muzici, da mogu da istražujem i radim razne „fanki“ projekte koje se prilično razlikuju od standarda klasike čine da se osećam sjajno. I mislim da je to najvažnije i to me najviše ispunjava.

Mozer je laureat brojnih priznanja, od onog na takmičenju Čajkovski, preko Brams i Eho priznanja, a svojevremeno su o njemu pisali kao „najboljem mladom virtuozu na čelu“.

– Verujem da su nagrade i dobre kritike samo potvrda dobrog rada. Moj cilj je oduvek bio da pronađem svoj umetnički glas, a ne da dobijam nagrade. Mislim da kada kao mlad muzičar idete od takmičenja do takmičenja lako zaboravite da sve poene ili nagrade koje dobijate, nisu nešto što treba da vas zanima, već je presudno pronaći sopstveni umetnički identitet. I to je putovanje koje se nikada ne završava i traje dok god živite i radite, uprkos nagradama i uspehu – naglašava naš sagovornik.

Nastupa na veoma starom i dragocenom instrumentu – u pitanju je violončelo „Andrea Guarneri“ iz 17. veka. Priznaje zato da je držati u rukama i svirati čelo koje potiče iz 1694. godine neverovatan osećaj:

– Pogotovo ako znate da su generacije i generacije muzičara svirale na tom čelu. Ponekad poželim da svoj instrument priupitam kakva je sve iskustva proživeo, a mislim da mi, na neki način, kroz zvuk, i daje odgovore. Sa instrumentom je neophodno da izgradite vezu, a ona se ne može opisati rečima. Jer, u pitanju su doživljaj i duboka emocija koje prevazilaze reči.

Johanes Mozer je poznat kao strastan čitalac. I upija sve što mu „dođe pod ruku“, a literarni ukus vrlo mu je šarolik, krećući se od Kafke do Kolinsa, a evo šta mu je ovih dana na čitalačkom meniju:

– Trenutno čitam „Buru“ japanskog autora Jasušija Inoue i „Haos“ Džejmsa Glajka. Slušam i audio knjige, a sada su to Servantesov „Don Kihot“ i „Zločin i kazna“ Dostojevskog. Upravo sam gledao Šekspirovog „Ričarda Trećeg“ u Beču i opet iščitavam tu dramu. Lep, mali izbor – konstatuje naš sagovornik koji ako ne nastupa ili čita knjige, onda planinari i bavi se planinskim biciklizmom. A na kraju otkriva za naš sajt šta ga toliko privlači da se „vere“ po planinama pešaka ili biciklom:

– To je potpuno blaženstvo. Osećati prirodu… Samo tada možete potpuno da zaboravite na prošlost i budućnost, i budete prisutni sada, i tu! Nezamenljiv osećaj!

Bonus video:

Mehta na Kolarcu

Komentari

Vaš komentar