"Muzika kao sudbina": Promocija knjige legendarne Zore Bokšan Tanurdžić

Stvaralaštvo Zore Bokšan Tanurdžić (92), koja i dalje kritički promišlja svet i neumorno stvara dela koja ostaju za generacije ljubitelja umetnosti, predstaviće Dragan Inđić, glavni urednik RTS izdavaštva, Vule Žurić, pisac i recenzent knjige, Maja Čolović Vasić, muzikološkinja i urednica Muzičke redakcije Drugog programa Radio Beograda, i autorka Zora Bokšan Tanurdžić. Učestvuju učenici SMŠ „Kosta Manojlović“. Moderatorka je Tanja Rap.

Rođena je 1930. u selu Mol, opština Ada, u Kraljevini Jugoslaviji. Po završetku Više zubarske škole i karijere zubara, u Beogradu je srela operskog reditelja Mladena Sabljića na čiji nagovor je upisala Pozorišnu akademiju u klasi profesora Huga Klajna. Diplomirala je u Somborskom pozorištu sa predstavom „Kuća na uglu“.U lutkarskom pozorištu u Novom Sadu, kao reditelj i umetnički rukovodilac, režirala je više od dvadeset predstava. A njeni komadi su se igrali i u Somborskom, Novosadskom i Užičkom pozorištu. Posebno su bile zapažene i od kritičara pozitivno ocenjene njen režije „Dnevnik Ane Frank“, „Vuk Bubalo“ i „Bastijen i Bastijena“, Mocartova opera sa lutkama. Muzičko scenska igra sa lutkama „Srećko među bubama“.Dok je radila u Lutkarskom pozorištu u Novom Sadu, uporedo je bila honorarni profesor glume u Srednjoj pozorišnoj školi u Novom Sadu, zatim nastavnik režije za lutkarska pozorišta na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.U Domu pionira u Beogradu dočekala je penziju. U njemu je osnovala i rukovodila Centrom za dramski rad, kasnije Dečji kulturni centar, dramsko-pedagošku instituciju sa programom podsticanja i razvijanja stvaralačkih sposobnosti dece, rada na govornoj kulturi i uvođenja u osnovne sadržaje dramskih umetnosti: glume, režije i dramaturgije. Istovremeno je pokrenula i vodila seminare za nastavnike osnovnih škola, koji su masovno posećivani iz cele Srbije.

Posle odlaska u penziju, kao spoljni saradnik, organizovala je Dramski studio Arlekino u Umetničkoj školi Centra za obrazovanje „Đuro Salaj“, sa programom negovanja stvaralačkih sposobnosti dece, kultivisanja govora i uvođenja u osnove dramske kulture.Kao plod višegodišnjeg iskustva objavila je knjigu „Od igre do pozornice“, koja je preporučena od prosvetnih organa kao priručnik za dramsko-pedagoški rad u osnovnim školama. Priredila je izbor dramskih tekstova i objavila u knjizi „Bajke za pozorišnu igru“. U knjizi „Put do plave zvezde“ autorka je sakupila izuzetno maštovite, improvizovane odgovore dece (male besede) od 9 do 14 godina, kao odgovore na njene postavljene zadatke. Autor je i knjige „Male dramske bajke“ čija je vrednost u tome što doživljaj scenske igre dete emotivno snažnije angažuje i lakše uvodi u spoznaju mnoštva životnih istina.Aktivno je sarađivala sa Radio Beogradom kao pisac scenarija i reditelj. Sa obrazovnim programom Radio školom, Dečjom redakcijom, radila je kao dramaturg i reditelj emisija iz oblasti govorne kulture, istorije i muzike. Pisala je scenarija i režirala radio-filmove romansiranih biografija kompozitora Feliksa Mendelsona, Petra Iliča Čajkovskog, Đakoma Pučinija, Hektora Berlioza, Modesta Petroviča Musorgskog, pisca Ivana Vasiljeviča Turgenjeva i operskog pevača Fjodora Ivanoviča Šaljapina. Upravo od ovog serijala je nastala knjiga „Muzika kao sudbina” o pet kompozitora. Radila je na radio adaptaciji nekoliko opera koje je i režirala. Režirala je veći broj radio drama. Za režiju radio drame „Hodnici“, koja je 1971. proglašena za najbolju radio režiju godine, dobila je nagradu Radio Beograda.Bonus video: Jasminka Petrović - Dok pišem, obraćam se jednom detetu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=jasminkapetrovidokpiemobraamsejednomdetetu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3128072"]