0
Kancelar Šolc, folksvagen, Rio Tinto: oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune, kazao je nagrađivani i kontroverzni reditelj Milo Rau koji je otvorio večeras u Madlenianumu 58. Beogradski internacionalni teatarski festival BITEF i u svom snažnom govoru se osvrnuo na probleme sa Rio Tintom u Srbiji.
Na početku svog govora Milo Rau je istakao da je veoma srećan što je ovde, u Beogradu, na Bitef festivalu jer je to festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan, podjednako posvećen lepoti i protestu – hrabar, raznovrstan festival!
– Sećam se kad sam bio prvi put na Bitefu, pre tačno 10 godina, 2014. godine. U to vreme vozio sam se kroz bivšu Jugoslaviju malim folksvagenom, a za volanom je bila briljantna slovenačka selektorka, Nevenka Koprivšek, koja je, nažalost, u međuvremenu preminula. Radili smo istraživanje za naš komad Mračno doba o građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Vozili smo se od Slovenije, kroz Hrvatsku, do Beograda, i od Beograda, kroz Bosnu, do Srebrenice i Sarajeva – kroz sve gradove čija imena mi zapadnjaci znamo zbog ratova i masakra koji su se u prošlom veku tu dogodili. Sećam se koliko sam bio pod utiskom što sam u Beogradu još uvek mogao da vidim tragove NATO bombardovanja. Sećam se da sam na Bitefu 2014. godine pogledao predstavu o Gavrilu Principu, čoveku koji je 1914. ubio Franca Ferdinanda. Na kraju mog putovanja kroz bivšu Jugoslaviju popio sam kafu u Hotelu Evropa, u Sarajevu, gde je Franc Ferdinand popio svoju poslednju kafu pre nego što će biti ustreljen – govorio je Rau, a onda je svoj govor usmerio na kritiku Ria Tinta, na šta je publika uzvratila uzvicima „Bravo“ i „Ua“ Rio Tinto!
Reditelj je kazao da kada je jutros stigao čuo je da je još neko letos stigao folksvagenom u Srbiju – bio je to nemački kancelar Olaf Šolc.
– Došao je da promoviše iskopavanje litijuma za potrebe nemačke automobilske industrije, nedaleko odavde, u dolini Jadra. Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu „održivu“ energiju. „Evropa“ znači, naravno – Folksvagen. Raseljavanje 20.000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što „održivo“ znači – održivo u smrti!
„Pokazaću ti strah u pregršti praha“, citirao je Milo Rau T.S. Eliota koji je tu rečenicu napisao u „Pustoj zemlji“ nakon Prvog svetskog rata.
– Danas smo svedoci jednog drugog rata – ekonomskog rata koji pretvara čitave države u pustu zemlju, zemlju tuge i straha. Ovaj put nisam došao folksvagenom u Beograd, došao sam sa grčkom tragedijom: komadom „Antigona u Amazonu“, o borbi brazilskog Pokreta zemljoradnika bez zemlje (MST) protiv modernih rudarskih kompanija – o borbi Antigone, tebanske princeze, protiv njenog ujaka Kreonta, grčkog Olafa Šolca. Amazon je udaljen 10000 kilometara odavde, ali živimo u globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za „održivu“ budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: „Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose“ – poručio je reditelj, a publika je nastavila da ga pozdravlja aplauzom.
Rau međutim, smatra – a to je i poruka Antigone kako je istakao – da je bolje braniti svoju zemlju.
– Antigonina borba je svuda i njeno izričito NE otimanju zemlje podjednako je potrebno u Srbiji kao i u Brazilu. „Lepota će spasiti svet“, citat iz Idiota Dostojevskog, tema je ovogodišnjeg Bitefa. Kancelar Šolc, Folksvagen, Rio Tinto: oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune. U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči narod i otadžbina koriste najviše – nacionalisti – prodaće lepote svoje zemlje internacionalnim investitorima: neki nemački Kreont, ili srpski Kreont, brazilski Kreont itd. „Mnogo je strašnih stvari, al’ od čoveka ništa strašnije nije“ – ovo je najpoznatiji citat iz Antigone. Da, postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine – poručio je uvaženi reditelj.
Za kraj se prisetio rečenice koju je pročitao dok je bio u Amazonu, a koja glasi: „Mi negujemo zemlju i ona neguje nas.“
– Ono što mi učinimo zemlji biće učinjeno nama. Bilo da se radi o ljubavi ili mržnji, nežnosti ili pohlepi. Da, živimo u mračnim vremenima ponovo, ratovi nas okružuju. „Imamo malo vremena da usrećimo žive, a celu večnost da volimo mrtve“, kako piše Sofokle u Antigoni. Zato slavimo Lepotu, zajedništvo i poštovanje, ovde u Beogradu, i gde god da smo. Proglašavam 58. Bitef otvorenim!
Nakon dugog aplauza i ovacija publike, počela je predstava „Mekšanje“ u koreografiji Hristosa Papadopulosa. Plesačice i plesači, svi stariji od četrdeset godina, pokazali su raskošni talenat koji ne bledi s godinama starosti, već naprotiv, dobija na novoj snazi i lepoti. Mekšanje tela tako je predstavljeno kao njegovo sazrevanje, a publika je višeminutnim aplauzom nagradila suptilno sprovedenu ideju pobune pojedinca kroz razbijanje ograničenja koje nam postavlja društvo.
Ovogodišnje izdanje Bitefa održava se pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet“ do 4. oktobra, a beogradskoj publici u glavnom programu predstaviće se deset produkcija koje stižu iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Predstavu „Antigona u Amazonu” publika će moći da pogleda 2. i 3. oktobra u Ateljeu 212.
Bonus video: Počinje BITEF
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
