Izložba "Maternji jezici" Dunje Karanović biće otvorena 6. jula u Maloj galeriji ULUPUDS-a, najavilo je to udruženje.

Postavka „Maternji jezici“ obuhvata dve serije radova rađenih tokom 2019. godine.

Serija crteža „Poprečni presek reproduktivnog rada u boji“ simulira jezik vezova koji su tradicionalno koristile žene sa Balkana.

„Jezik shaćen u bartovskom smislu kao langue, sistem pravila, koristila sam za promišljanje pitanja ženskog rada, reproduktivnog i umetničkog, kao i nasleđa po ženskoj liniji u procesu stvaranja značenja. Crteži kao pojedinačni parole predstavljaju prevod ilustracija anatomskih udžbenika sa jezika pozitivizma i činjenica na intimni jezik kuvarica, jezik privatnog prostora i društveno poželjnog ponašanja. Simuliranjem veza trudila sam se da pratim liniju iscrtanu ženskom rukom od perioda kada je ona jedino tako sublimirana mogla da posreduje ženskoj misli, pa do danas kad joj (mi) je (malo) više dozvoljeno“, objasnila je umetnica.

Serija „O ljubavi i patnji u mravinjem pismu“ predstavlja deo autorkinog istraživanja sa master studija o iskustvima i komunikaciji žena u kineskoj istoriji.

„Kroz kombinaciju cijanotipije i veza beležila sam fragmente ove komunikacije. Kroz istoriju je ženska komunikacija ograničavana kako fizički tako i isključivanjem iz obrazovnog sistema, međutim žene Hunan provincije u Kini predstavljaju jedinstven primer odstupanja od ovog pravila. Nǚshu (女书) ili žensko pismo predstavlja sistem karaktera kojima su isključivo žene iz ove provincije ostvarivale međusobnu komunikaciju, pisale i pevale svoju poeziju, kao i ispisivale i vezle poruke u posebne knjige posvećene ženskim članovima porodice“, istakla je Dunja Karanović.

U vreme kada je standardni sistem kineskih karaktera uveliko unificiran i korišćen u svakodnevnoj komunikaciji, ženama, podseća umetnica, nije bio dostupan jer nisu imale pristup školstvu.

„Pismenost je smatrana muškom vrlinom, dok je prostor žena bio sveden na kuću i neposrednu okolinu (što je garantovala tradicija podvezivanja stopala). Međutim, u tom ograničenom prostoru kineske žene uspele su da uspostave komunikaciju i stvore književna i umetnička dela, tada od strane muškaraca nazivana pogrdno mravinjim pismom, ili pismom komaraca“, pojasnila je Karanović.

„Jezici ručnog rada, malog formata i intimnih prostora čine jednu vrstu ženskog nasleđa na koje pokušavam da se ugledam kroz svoje radove. Kroz dugu istoriju sputavanja, velike teme neretko su izražavane kroz male, sublimirane forme i ja se samo nadovezujem na tu liniju narativa“, rekla je umetnica.

Izložba „Maternji jezici“ biće otvorena do 14. jula.