Marina Abramović ruši sve granice: Ovako nešto niko nije postigao u svetu umetnosti 255 godina

U Kraljevskoj akademiji u Londonu, od subote do Nove godine, biće prisutna umetnica Marina Abramović, piše “Gardijan”. Tačnije, njen rad, i to kao deo retrospektive njene poluvekovne karijere.Abramovićeva je dostojan subjekt za veliki samostalni nastup u tako prestižnoj instituciji. Kroz izložbu “Ritam 0” (1974), tokom koje je postavila 72 predmeta (uključujući pištolj i metak) i izložila se na milost i nemilost svojoj publici, do intenzivno dirljive i intimne postavke “The Artist Is Present” (2010) u Njujorškom muzeju moderne umetnosti, ona je redefinisala parametre umetnosti performansa. Ali evo momenta koji je zabavan i može da izazove bes: njena izložba će biti prva samostalna izložba žene u glavnim galerijama akademije.

„Činjenica da za 255 godina nijedna žena nije imala samostalnu izložbu u ovom velikom prostoru stavlja na mene ogromnu odgovornost“, rekla je ona u jednom intervjuu prošlog meseca. Pre nekoliko godina opisala je pritisak koji je osećala kao istaknuta umetnica na sceni u kojoj dominiraju muškarci: „Moram da napravim dela koja su toliko dobra da otvaraju put za sve mlade i neverovatno talentovane umetnice koje dolaze posle mene. Ako moj nastup nije dovoljno dobar, onda će se loše odraziti na sve ostale, tako da moram da budem neverovatna.”Kada je Kraljevska akademija osnovana 1768. godine, njeni članovi, neobično za to vreme, bile su i dve žene: Anđelika Kaufman i Meri Mozer. Obe su, međutim, bile pod mentorstvom svojih očeva, što govori o poteškoćama sa kojima su se žene suočavale u obezbeđivanju formalne obuke. Bilo je potrebno 168 godina da bilo koja druga ženska osoba bude izabrana za punopravnog člana Kraljevske akademije: Dejm Laura Najt, 1936. (prethodno je Eni Svinerton bila prihvaćena kao „penzionisani saradnik“). 1965. Najt je bila prva žena koja je imala retrospektivu u Royal Academy, iako je nije bilo u glavnim galerijama.

Bilo bi nepravedno izdvajati samo Akademiju, s obzirom da postoji ugnjetavanje umetnica na globalnom nivou, kroz istoriju. I stvari se, na sreću, pomeraju – u Kraljevskoj akademiji a i drugde. Od 2020. godine, Kraljevska akademija je imala 40 žena akademika, uključujući Trejsi Emin (koja je 2020. bila prikazana i u glavnim galerijama, ali u okviru izložbe posvećene njenoj ljubavi prema Edvardu Manku), Dženi Savil i Džilijan Viring. Gotovo polovina izabranih članova u protekloj deceniji bile su žene, a 2019. godine proslavljena slikarka i grafičarka Rebeka Salter izabrana je za prvu predsednicu.Ipak, stvari nisu savršene. Izveštaj organizacije Burns Halperin, koja prati raznolikost u umetnosti, otkrio je da su samo 11% akvizicija između 2008. i 2020. u američkim institucijama izvršile umetnice, a njihov rad je činio samo 3,3% globalne prodaje na aukcijama od 2008. do sredine 2022. Mnoge vodeće institucije, uključujući Britanski muzej i Met, nikada nisu imale ženu direktora (Luvr je 2021. imenovao Lorens de Kars, prvu u svojoj 228-godišnjoj istoriji). Samo 29 žena osvojilo je najvažniju britansku nagradu za umetnost “Tarner”, iako se to brzo poboljšalo u poslednjoj deceniji. Predstavljanje obojenih umetnika i drugih manjina još više nedostaje.Kada su određene demografske grupe ili manjine odbačene ili ugnjetavane od strane tradicionalnih čuvara kapije, ne trpe samo oni, umetnici i stvaraoci; trpimo svi mi koji propuštamo njihova dela. Zamislite, recimo, da nikada niste mogli da doživite veličanstven i zastrašujući uvrnuti čelik Maman Luiz Buržoa; Sirove, iskrene hronike fizičkog bola Fride Kalo; razmetljivost Ameli Bouri-Sorel.

Nekako se uklopilo da u Kraljevskoj akademiji baš Abramovićeva, čija su fizička pojavnost i telo tako sastavni elementi njenog rada, bude žena koja je postigla ovu prekretnicu. Odrasla je u senci oca tiranina i, na početku svoje karijere, bila je ismevana i odbačena kao mentalno nesposobna - optužba koja se vekovima postavljala protiv žena pionirki u nečemu.Na sreću, Abramovićeva nije jedina istaknuta umetnica koja ove jeseni nastupa samostalno. “Happy Gas” Sare Lukas predstavlja se Britanskom Tejtu 28. septembra; dan kasnije, Klodet Džonson stiže u Courtauld; a sledećeg meseca Nikol Ajzenman je u Vajtčepelu. Do pojavljivanja naslednika Abramovićeve u Kraljevskoj akademiji sigurno neće proći još 255 godina.Bonus video: Minja Bogavac o političkoj monodrami i tragu vređanja umetnika