Malo sam uznemirila književnu javnost: Dobitnica NIN-ove nagrade Danica Vukićević govori za Nova.rs

U Atelju 212 danas je svečano uručena NIN-ova nagrada Danici Vukićević za roman “Unutrašnje more” (izdanje “Nojzac”).Danica Vukićević, je do sada pisala poeziju i pripovetke, a ovo joj je prvi roman. Svaka od dve stotine stranica njenog romana „Unutrašnje more“, sadrži kratke prozne zapise o književnosti, književnim pravcima, piscima, sujetama, egu, ambiciji, karijeristima, veri, strahu od nepoznatog, mizoginiji, nasilju, talentu, klasama, politici, feminizmu…Danica je tek sedma žena koja je dobila NIN-ovu nagradu i drugi put se desilo da dve godine zaredom (prošle je priznanjem ovenčana Milena Marković, prim.aut.) prestižno književno priznanje ode spisateljicama u ruke.

- Ne napušta me dobro raspoloženje. Niti će – kaže na početku intervjua za Nova.rs Danica Vukićević, nekoliko dana nakon dobijanja NIN-ove nagrade.Ponovo je jedna pesnikinja, nakon Milene Marković, dobila NIN-ovu nagradu za debitantski roman. Kako to komentarišete? Neki novi trend ili slučajnost?- Primetila sam da se javnost (književna) oko toga pomalo uznemirila. U ime pesnikinja koje izlaze bez dozvole na nepoznatu teritoriju sa zastavicom/zastavom da je pobodu, izvinjavam se, i imam jedan predlog: pozivam romanopisce da pokušaju da osvoje novu teritoriju – poeziju. Možda će im biti prijatno, kao u banji.

Koliko ste dugo pisali roman, i kako je uopšte došlo do njega? Kako se “formirao”?- Verovatno pet godina… Krenulo je od prve rečenice. Eksplozija je otkrila tunel, pa sam ušla da vidim šta tamo ima. Išla sam sve dalje.Ko su vaši likovi?- Ideje, jezik, predmeti, prizori, sudbinska ispadanja, muzika, performativi, kamenje, sećanja, trans, senke… Rođaci, prijatelji, književnici, izvođači…“Osvežavajuća je totalna opuštenost i dostojanstvena nepretencoznost koju je u javnost donela Danica Vukićević osvajanjem NIN-ove nagrade”, napisao je neko na društvenim mrežama. Kako vam to zvuči? Prija vam?- Ko god je napisao/napisala, volela bih da tu osobu zagrlim. Divno je. Zahvalna sam na tome.

Napisali ste u vašem romanu “Unutrašnje more” da će dobra književnost opstati “sakrivanjem”, a ne “promocijom”. Danas se umetnici i pisci masovno izlažu na društvenim mrežama, na ceni je samoreklamerstvo, svako je “svoja sekretarica”… Kako to izbeći, a opet doći do čitaoca?- Pokazalo se da je preterivanje u tom biznisu predumišljaja, namenskog pisanja, pisanja na silu, izazvalo zamor i nezainteresovanost kod zamišljene/željene/pretpostavljene publike. Ovo je donekle i pobuna čitalaca, promena paradigme dolazi i odatle, iz neočekivanog smera.Pišete u knjizi: “Voli se i Uelbek. Odskora i Bolanjo. Ti otresiti beskompromisni muškarci uzor su srpskome muškarcu koji teži književnoj slavi.” Ne sviđaju vam se Uelbek i Bolanjo?- Što bi rekli, nisam čitala, ali mi se ne sviđa. To se odnosi na praćenje trendova, na preterivanje u aktuelnom. Treba nam više (kosmičkih) struna, ne samo nametnuta, preporučeni alter je polukomičan.

„Razlika između ženskog i muškog pisanja je ogromna”, pišete u romanu. Zašto? Šta pod tim mislite?- Suprotno od onih koji razlikuju samo dobru od loše književnosti, ja se oslanjam i na matrijarhe književne. Na moćne boginje književne.Žene više konzumiraju kulturu od muškaraca, žene više čitaju i kupuju knjige od muškaraca. Zašto je kultura nekako više “ženska”?- Ako stvaraš svet, ako ga razaraš, stvaraš–razaraš naizmenično, umoran si od toga, kako da predahneš, kako da se opustiš uz igle i pletivo. Bogu sitnica žene se neprikriveno klanjaju. Skriveno i otvoreno uživaju.A opet, da se nadovežemo na prethodno pitanje, vi ste tek sedma dobitnica NIN-ove nagrade. To je paradoks, zar ne? Ili je ovo jednostavno “svet muškaraca”?- Živele žene, živeli muškarci, živela deca, živele transrodne osobe, ptice, psi i ostali…

Kakvi ste kada je u pitanju dnevna politika, da li vas zanima da reagujete ili više birate distancu? Da li čovek koji participira u javnom životu mora da se izjasni?- Indukovane podele, indukovana mržnja, nisu zanimljivi, ali jesu opasni. Vrlo osiromašuju naš život. Svako se prema tome javno ili tajno izjašnjava. Možda je vreme da građani sami nametnu neke (nove/važne) teme.U kakvom društvu građani Srbije danas žive? Srđan Valjarević kaže da je ovde sve tabloidno. Kako se vama čini?- U društvu čija je društvenost vrlo iscrpljena, mršava i slaba. Trebalo bi malo time da se pozabavimo, mi, društvena bića.Kada živiš u metropoliTi ženo s čukljevima iPodočnjacimaTi starče s velikimFlekama po ćeliTi devojčice s buljavim očima//Nervirate me//Kada živiš u metropoliNe čudiš se što neko ide usred zimeU majici s kratkim rukavimaNiti biciklisti po leduKada živiš u metropoliUsklađen si s 100 čudaI 1001 noćiKada živiš u metropoli srećeš slavne glumce i glumiceVidela sam Žilnika ispred TeranoveHtedoh da ga pozdravim ŽilničeAli mi se ne poznajemo…Kada živiš u metropoliČudni i čuda su čips.(nova i još neobjavljena pesma Danice Vukićević, njen poklon za čitaoce Nova.rs)Bonus video: Danica Vukićević, dobitnica Ninove nagrade

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavadanicapobednicaninovenagradeam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5172904"]