Njeno ime pojaviće se u enciklopediji fada koja će biti objavljena krajem godine. Biće to potpuno različito prezime među velikanima ovog muzičkog pravca. Jer, Maja Milinković jedina je strankinja koja je profesionalna fado pevačica u Portugalu.
– To mi je velika čast i možda to pomalo može reći o mom statusu koji imam – kaže za Nova.rs kantautorka Maja Milinković, neverovatna umetnica koja je imala hrabrosti da se iz rodnog Sarajeva otisne u Portugal gde pulsira srce fada (sudbina).
Maja Milinković (39) diplomirala je na Muzičkoj akademiji u rodnom Sarajevu. Svira klavir i gitaru, a stvara kao kompozitor, aranžer muzike i tekstopisac pesama koje izvodi. N apočetku karijere bila je okrenuta pop-roku. Njen prvi kantatuorski album „Začarani krug“ objavljen 2006. osvojio je nagradu Davorin za najbolju interpretaciju. Pet godina kasnije izdaje album “Očekivanja” i sve više se okreće fado muzici. Osniva ansambl “Fado verdadeiro” jedini u Bosni i Hercegovini koji svira fado, a potom objavljuje „Tudo isto é fado“ – prvi fado singl ikada snimljen u BiH . Objavila je i prvi fado na bošnjačkom jeziku „Znam za rijeku“.
Nakon preseljenja u Portugal objavila je „Fado é sorte“ na kojem je spojila sevdalinku i fado, a takav je i najnoviji album “Fadolinka”.
Oduvek je, kaže, bila u svetu muzike, koja joj je još kao detetu kada je rat u Bosni buktao i ukrao detinjstvo i ružičaste snove, bila spasilac. U muzici je našla zaklon i ostala joj je zahvalna i odana. Njen neverovatni vokal odavno je osvojio naklonost publike u BiH, ali fado je taj koji je otvorio vrata na svetskoj sceni.
– Pre nekih 12 godina, živela sam tada u Berlinu i pisala svoj novi album, na pauzi za ručak kliknula sam „play“ na linku koji je podelio jedan od mojih „Fejsbuk“ prijatelja. Tada sam prvi put čula Amaliju Rodrigez koja je pevala „Estranha forma de vida“. Fascinirala me je i glasom i emocijom, koju sam osetila veoma intenzivno iako nisam razumela o čemu peva. U njenom glasu sam čula i svoju priču, čula sam prošlost, sadašnjost i budućnost. Ne kaže se uzalud da je fado pesma duše i da taj jezik svi razumeju – priseća se Maja, koja se u fado zaljubila na prvo slušanje.
Od tog trenutka, krenula je da istražuje taj muzički pravac, počela da uči jezik.
– I pomalo da pevuckam. Jednostavno nisam mogla da ignorišem osećaj koji je fado proizveo u meni i odlučila sam da ga sledim. Ali, tad nisam ni slutila da će mi on biti profesija – priznaje naša sagovornica.
Po povratku iz Nemačke, nastavlja i na insistiranje nekoliko bliskih prijatelja, održala je svoj prvi fado koncert 2012. godine.
– Mislila sam da će se na tome završiti moja avantura. Međutim, kad su me posle nastupa pitali gde se mogu kupiti karte za sledeći nastup, dalo se naslutiti da je fado put koji mi je suđen. Održala sam još nekoliko uspešnih koncerta, osetila sam da stvari postaju ozbiljne i da moram da odem da se upoznam sa fadom u njegovoj kolevci.
Sama, sa gitarom i ruksakom, otputovala je u Lisabon u jesen te iste 2012.
– Apsolutno nikoga nisam poznavala. Iste noći po dolasku, pokucala sam na vrata prve fado kuće i pitala da li bi mi dozvolili da pevam. Htela sam da čujem šta Portugalci imaju da kažu o mom fadu. Dobila sam iskrenu podršku od muzičara i narednih 12 dana, koliko sam i boravila tamo, pevala sam svake noći u različitim fado kućama. Tako sam upoznala mnogo kolega, što mi je posle i te kako značilo – priča Maja koja se naredne godine vratila u Lisabon rešena da ostane šest meseci kako bi što bolje naučila portugalski jezik i stekla iskustvo pevajući fado.
A kako joj je bilo, dovoljno govori to da je tada donela odluku da se definitvino preseli u Portugal.
– Fado portal (Portal do Fado) već je objavio članak o meni, Bosanki koja peva fado. Moji najbliži podržali su me u mojoj odluci, što mi je mnogo značilo i bio mi je još jedan znak da je moja odluka ispravna. Odmah sam počela da učim jezik, i to sama, šest sati na dan. Nakon nekoliko meseci mogla sam da vodim konverzaciju i tako sam se osmelila i otvorila svoju fado kuću u Alfami gde sam pekla zanat još dve godine – kaže Maja Milinković.
U međuvremenu, priča Maja, pronašao ju je agent i počela je vrlo rano da drži i koncerte u Lisabonu. Već u 2014. nastupala je u eminentnim fado kućama, na zajedničkim koncertima kao specijalni gost, na raznim manifestacijama.
– Otkrili su me i mediji, a prva je bila televizija RTP1. Njen novinar mi je pokucao na vrata fado kuće i zamolio da budem gost u emisiji „5 par a meia noite“, popularni noćni talk show sa muzičkim gostima i glumcima. I tako se zakotrljalo, počeli su da stižu pozivi za druga gostovanja – objašnjava kantautorka čiji talent je osvojio ljubitelje fada.
Priznaje da nikada nije sebi rekla da ide u Portugal i da se više nikad neće vratiti. Naprotiv, zadržala je jake veze sa Sarajevom, gradom u kom se rodila i odrasla.
– Vraćala sam se tri puta godišnje, što zbog koncerata, što zbog familije i prijatelja, odmora, i tako je ostalo do danas. Ne kažem da nije bilo teških momenata, predomišljanja, nostalgije, ali sve to čovek nekako prevali, preboli, a ponekad i pretvori u pesmu. Tuga je dobra za fado, jer nema fada bez saudada (čežnje) – smatra Maja.
Ono što ju je održalo, kako kaže, jeste mnogo dobrih i pozitivnih situacija koje su joj se dešavale vezano za karijeru, a koje su sve bile potvrda da je na mestu na kom treba da bude, kao i znakovi koje joj je univerzum slao.
– A bilo ih je mnogo, evo nekih primera. Kada sam prvi put stigla u Portugal, pevala sam sa Marizom u duetu u fado kući na proslavi godišnjice njenog menadžera. Ukazala mi je veliku čast, obe smo bile jako dirnute na tom nastupu. Fado to izvlači iz vas na površinu. Eto, bila sam na pravom mestu u pravo vreme i pozvali su me. Koja je verovatnoća da vam se to desi? Jedno vreme sam stanovala u ulici Sao Bento ne znajući da je tu živela i umrla Amalija Rodrigez i da mi je bukvalno „komšinica“. Tek kad su me prijatelji pozvali da posetimo njenu kuću koja je sada muzej, shvatila sam da se nalazi 100 metara od mog stana. Čudno, zar ne? Zatim, novinar koji je došao da me traži da budem gost u njegovoj emisiji, rekao mi je da me je njegov brat već kontaktirao dok sam živela u Sarajevu sa željom da napravi dokumentarni film o mojoj vezi sa fadom. Toga se, verujte, nisam ni sećala – s osmehom navodi znakove koje je prepoznavala na svom fado putu.
Ali najneobičniji joj se dogodio tokom gostovanja na Radiju Amaliá, gde je predstavljala svoj prvenac u Portugalu „Fado é sorte“ posvećen Amaliji Rodrigez.
– Usred emisije koja se uživo odvija pred 30 prisutnih gledalaca, jedna stolica je pala i naglo prekinula razgovor u studiju. Štrecnula sam se, a novinarka se samo nasmejala i rekla: „Oh, danas imamo posebnu gošću, gazdaricu od glave do pete!“. Na moje potpuno zaprepašćenje, objasnila mi je da kada se tako neke stvari slome, padnu ili prevrnu usred emisije, da Amalija prisustvuje programu i da to obično radi sa fadistima koji joj se sviđaju. Tad sam prvi put zaplakala na intervjuu. Ima još mnogo primera, ali ako nastavim da ih nabrajam, bojim se da će čitaoci pomisliti da pričam bajke (smeh) – govori nam Maja.
Na albumu „Fadolinka“ spojila je sevdalinku, koju je ukrasila portugalskom gitarom, i fado. Pored tradicionalnih nalazi se i nekoliko njenih autorskih pesama, među kojima je i „Não há fado sem sauadade“ koja je doživela veliki uspeh, kao i „Romansa”, uspavanka za dušu.
– U „Fadolinku“ je umotana moja duša. Jako sam ponosna na nju! I sevdalinka i fado u meni bude lepa i topla osećanja, u zavisnosti od od situacije i mog emotivnog stanja. U trenucima nostalgije i samoće, sevdalinka dođe kao topli zagrljaj moje bake, a fado me uljuljkuje kao dete u kolevci. U mojim pesmama mnogo je saudada (čežnje), kao i ljubavi, emocija, životnih priča, nekih univerzalnih pitanja, sve što jedna tradicionalna pesma može da sadrži. Nije sve ni melanholija, ima i veselja ponekad – ističe Maja Milinković.
Po njenim rečima, Portugal joj je otvorio vidike, način razmišljanja, gledanje na svet, produbio i obogatio njeno polje stvaralaštva.
– Svakodnevno sam izložena inspiraciji mojih kolega, mnogo se ovde peva i piše fado. S druge strane, ja sam donela svoju balkansku dušu koja ima drugi način bivstvovanja. Od početka su me izdvajali kao nekog ko ima posebnu, prepoznatljivu boju glasa, dušu u glasu, i jedinstven način interpretiranja fada u kojem su prepoznali sevdalinske melizme. Verujem da sam onda donela originalnost, a to je najvažnije – objašnjava naša sagovornica čiji je uzor najveća diva fada Amalija Rodrigez. – Iako više nije među živima, njena umetnost živi u glasovima novih generacija.
Maja Milinković još nije nastupala u srpskoj prestonici. Čeka, kako kaže, da im se zvezde spoje.
– Beograd je još jedan od mojih snova. Verujem da ću održati uskoro koncert, jer imam mnogo poziva. Malo nas je ova korona poremetila. U Portugalu je COVID-19 koliko-toliko pod kontrolom, a kao i svuda u svetu, kultura i umetnost su najteže pogođeni ovom pandemijom. Mnogi umetnici su ostali bez primanja, fado kuće su zatvorene, kao i teatri, otkazani su festivali… Sada se tek polako otvaraju određene kuće ali to je sve veoma slabo, jer Lisabon živi od turizma, a njega ove godine nije bilo. I moji zakazani koncerti po Evropi su otkazani, ali materijalno nisam mnogo pogođena time zahvaljujući časovima pevanja koje dajem kao i privatnim i javnim nastupima u Portugalu – rekla nam je na kraju Maja koja je ovo vreme iskoristila da komponuje pesme i da privede kraju snimanje novog albuma.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare