0
Trajanje rata u Ukrajini niko ne može predvideti, no izvesno je da će se najkasnije naredne godine pojaviti novi film koji će dokumentovati sve što se tamo zbiva, a autor će biti Ukrajinac Sergej Loznica, kojeg kritika opisuje kao jednog od najznačajnijih savremenih reditelja.
Loznica je svojim izvrsnim dokumentarnim filmom „Majdan“ još 2014. zabeležio najznačajnije detalje događaja koji je potresao Ukrajinu, te poslužio kao izgovor Rusiji za napad na tu zemlju.
Bez autentičnih snimaka s glavnog kijevskog trga na kojem je izbila pobuna protiv proruskog predsednika Viktora Janukoviča, a koje je u film pretvorio Loznica bilo bi teško razumeti sve ono što se danas zbiva u toj zemlji suočenom s ruskom agresijom.
Nakon toga je 2018. snimio igrani film „Donbas“ koji je danas aktualan više nego ikada jer opisuje ponašanje proruskih vlasti u okupiranim delovima Ukrajine, ali i slabosti ukrajinskog društva u celosti koje s obe strane crte razdvajanja nemilosrdno eksploatišu korumpirane strukture.
Aktualnost ukrajinske drame podstakla je organizatore ovogodišnjeg Sarajevo Film Festivala (SFF) da svoj posebni program „Posvećeno“ odrede upravo za Loznicu i njegove filmove.
Daleko od publike koja traga za filmskih zvezdama i spektaklima, zainteresovani za „teške“ teme u Sarajevu su tako mogli da vide retrospektivu Lozničinih filmova, uključujući „Babi jar. Kontekst“, „Moja radost“, „U magli“ i „Noć u operi“ no upravo onaj o Majdanu i Donbasu privukli su najveću pažnju.
Komentarišući tvrdnje poput onih da je svojim filmovima zapravo postao neka vrsta proroka jer je anticipirao krvavi rat upravo je u Sarajevu kazao kako su njegovi savremeni filmovi zapravo podsetnik na tragične epizode iz istorije, a o tome niko ne razmišlja u kontekstu.
– Sve što se sada zbiva, zbilo se ranije u našoj istoriji. Bilo je tako i pre 100 godina kada je propalo rusko carstvo. I tada je prvi sukob i rat izbio u Donbasu – kaže Loznica.
Rad na novim projektima sada doživljava kao posebni izazov.
– Želim da snimim dokumentarni film o ratu u Ukrajini kao takvom, a razmišljam i o još jednom filmu koji će se baviti ratnim zločinima. Želim da otkrijem ko su ljudi koji su to učinili, odakle su došli i zašto su to učinili – kaže Loznica, ne skrivajući duboku emotivnu vezu s rodnom zemljom iako ističe kako se sada pretvorio u neku vrstu „lutalice“ te domom može da zove i različite evropske gradove.
Komunicirajući s ljudima u Sarajevu poput starog znanca i dobrog suseda, Loznica jednostavno i bez posebnog ustručavanja govori o ratu u Ukrajini kako ga on doživljava. Među onima je koji misle da je invazija Rusije na njegovu zemlju dugo planirana i bila neizbežna, a to što je usledila u februaru ove godine tek je rezultat spleta okolnosti i procena Vladimira Putina u čiju je logiku teško proniknuti.
– Putin je to najavio u Minhenu još 2007. kada je kazao da Ukrajina nije država. Problem je u tome što ga tada niko nije shvatio dovoljno ozbiljno – kaže Loznica.
Pojašnjava kako ukrajinska teritorija za Ruse ima gotovo mitski značaj jer je Kijev „mesto krštenja“ ruskog carstva odnosno države koja ga je nasledila pa je tako bio i logični plen i cilj svakog ruskog vladara, svejedno je li reč o Petru Velikom, Staljinu ili danas Putinu.
Putin i njegova ekipa iz nekadašnjeg KGB-a, uveren je Loznica, iskoristili su kolaps SSSR-a samo kako bi „demontirali“ jednu vladajuću kastu, onu komunističku, kako bi je zamenili samima sobom. No imperijalni način razmišljanja ostao im je isti i zajednički.
– Iza svega što se zbiva postoji neka ideja – kaže Loznica, pojašnjavajući kako postoje neke razlike no one su više tehničke naravi.
U slučaju sadašnjeg rata protiv Ukrajine čini mu se važnim istaći da je to „online rat“ kojem ljudi širom sveta svedoče u realnom vremenu pa tako i svim strahotama koje se tamo zbivaju.
Podseća kako je trebalo više od dva meseca da svet dozna o pokolju više od 30 hiljada Jevreja koje su nacisti 1941. počinili u Babi Jaru i što je ujedno tema njegovog filma o tom događaju. U sadašnjem se ratu o zločinima ruskih vojnika u Buči sve doznalo gotovo u nekoliko dana.
Putin je i to, pojašnjava Loznica, odlučio da pretvori u neku vrstu oružja za razliku od prakse u SSSR-u koja je sve nastojala da skrije i drži u tajnosti.
– On tim užasima koji se zbivaju i postaju odmah dostupni zapravo šokira, a to opet postaje sredstvo kojim on igra ovu svoju šahovsku partiju – opisuje Loznica svoje viđenje načina na koji funkcionira ruski predsednik.
Na pitanje koliko rat odnosno ruska agresija na Ukrajinu još može trajati odgovara kako je to neizvesno, no sigurno će se produžiti još najmanje godinu dana. Rusija, kako upozorava, ima vremena i ona sigurno ima za cilju „gurati dalje i dalje“, sve dok bude mogla.
Ključ završetka rata, uveren je, ipak nije u Moskvi nego na Zapadu jer u biti sve zavisi o tome koliko su SAD i evropske države spremne efektivno vojno podržati Ukrajinu i njenu odbranu s obzirom da gospodarske i financijske sankcije nisu sredstvo koje može promeniti Putinovu agresivnu politiku.
– Ukrajini treba vojna pomoć i o tome hoće li je dobiti sve zavisi – poručio je proslavljeni redatelj.
Bonus video: Mads Mikelsen u Sarajevu
