0
LHD doživljavamo kao potpuno novi bend čiji se pristup cijeloj stvari može najbolje iščitati u naslovu debi albuma - “Off the Grid” – krenuli smo u tu novu priču iz pozicije na kojoj ne moramo ništa i možemo sve, kaže u intervjuu za Nova.rs, Lada Furlan Zaborac, basistkinja hrvatskog benda LHD, najavljujući koncert u okviru Bad Music Boogaloo festivala 18. juna u KC Gradu.
Grupa LHD je tri četrvtine nekadašnjeg benda Bambi Molesters: Lada Furlan Zaborac i Hrvoje Zaborac, kao ritam sekcija i gitarista Dinko Tomljanović. „Off the Grid“ je njihov debi album, koji će svirati na svom prvom predstavljanju u Beogradu u subotu 18. juna u KC Gradu. Pored njih, na festivalu Bad Music Boogaloo, koji se održava prvi put posle tri godine, nastupaju i Bag of Dicks, Elli De Mon, James Leg i Endless Boogie.
LHD sviraju surf rock instrumental, i nastavljaju tradiciju Bambi Molesters u kojem su proveli 20 godina, ali basistkinja Lada ipak smatra da se muzika nove grupa dosta promenila.
Mnogi u Srbiji znaju za Bambi Molesters, imali ste ovde dosta fanova, ali ne znaju baš svi za LHD. Šta se dogodilo sa prethodnim bendom i otkud vas troje u novoj grupi?
– Bambi Molesters su službeno prestali postojati u ljeto 2018. Nas troje smo tada izašli i iz grupe The Strange, nakon što smo snimili posljednji zajednički album. LHD (Hrvoje, Dinko i ja) smo nastavili sa zajedničkim probama, budući da smo i inače često održavali probe u toj formaciji, i u jednom trenu je jednostavno postalo logično i prirodno da pjesme koje smo na tim probama radili i snimimo, te osnujemo novi bend. Zanimao nas je drugačiji, Nov i svjež pristup onome što radimo.
Kažu za vas da ste bili jedan od najboljih surf bendova na svetu, koliko vam takve stvari prijaju i koliko vam je žao što je sve puklo?
– Bambi Molesters su bili super bend, i danas jako cijenjen unutar žanra i scene. Počeli smo svirati sad već davne ’94. i napravili jako puno, u smislu nastupa u inozemstvu, albuma, prisutnosti na sceni, prisutnosti glazbe u drugim medijima… pogotovo za jedan instrumentalan bend iz Hrvatske i to je super. Super je isto tako da je završetkom cijele priče sve ostalo na toj razini, a možda je najbolji opis razloga zašto je ta priča završila sličan onim izrekama kineskih filozofa o tome da se “put jednostavno istrošio”.
LHD doživljavamo kao potpuno novi bend čiji se pristup cijeloj stvari može najbolje iščitati u naslovu debi albuma – “Off the Grid” – krenuli smo u tu novu priču iz pozicije na kojoj ne moramo ništa i možemo sve, pozicije na kojoj se ništa ne dokazuje, nego se samo uživa u procesu sviranja, snimanja, nastajanja pjesama, a sad evo i nastupanja. Imamo odličnu izdavačku kuću, Dirty Old Label, koja nam je podrška u pravom smislu riječi.
Pomenuo sam brojne fanove u Beogradu, kako se sećate ranijih beogradskih koncerata?
– Bilo je zbilja odličnih koncerata u Beogradu i publika nas je ovdje uvijek super prihvaćala! Koliko se sjećam, beogradska publika je, osim što je “načitana” i jako emotivna i znaju se dogoditi super trenuci na koncertima. Dugo nismo ovdje nastupali i jako nam je drago što smo 18.6. na Bad Music Boogaloo festivalu. Aleksandar Delibašić je jedan od najboljih promotera s kojim smo surađivali i baš nas je razveselio poziv da dođemo. Super je što nam se izlazak albuma poklopio s ovim festivalom jer nam je to odlična prilika da predstavimo beogradskoj publici ono što sad radimo, a i da proslavimo rođendan organizatora.
Šta ćete svirati u Beogradu?
– “Off the Grid” je objavljen 21.5. i trenutno imamo niz promotivnih koncerata, tako da će i beogradski nastup biti promoviranje novog albuma. Svirat ćemo kompletan album, uz poneki začin.
Muzika koju svirate se nije mnogo promenila, i dalje je to surf, garažni rok, saundtrek za uzbudljive imaginarne filmove. Ima li nečeg novog na ovom albumu “Off the Grid” što do sada niste radili?
– Nama se čini da se dosta promijenila – ima tu i surfa, ali nekako je sve više žanrovski otvoreno, puno je više utjecaja psihodelije i soula, garaže…nismo razmišljali o žanrovima dok smo radili pjesme, najbitnije nam je bilo da uhvatimo atmosferu svake od njih, jer su sve dosta različite i specifične. Na ovom smo albumu prvi put svirali vlati trave i ksilofon.
Poznati ste kao vrsni znalci na različitim instrumentima, i jako ste cenjeni kao koncertni muzičari, kako prolazite na zapadu? Imate li nove pozive?
– Situacija s koncertima se tek ovog proljeća ponovno pokrenula, tako da nam promocija albuma na toj strani svijeta tek predstoji. Album je dosad pronašao fanove po čitavom svijetu, sluša se na svim kontinentima – što zahvaljujući digitalnim servisima sada možemo i pratiti, a dvostruki singl koji smo, kao najavu albuma, objavili kao 7’’ singlicu krajem 2019. – Boiling Water, Dreamy Girl / This Caramel Should Cover the Earth imao je premijeru na BBC6 radiju u emisiji Cerys Matthews u proljeće 2020. Da svijet nije bio u situaciji koja ga je zadesila, pretpostavljam da bi se sve ovo dogodilo i ranije.
Kakva je danas rokenrol scena u zemljama bivše Jugoslavije, šta vam se dopada?
– Ne znam za druge ex-Yu države, ne stižem nažalost sve pratiti, ali čini mi se da u Hrvatskoj i Srbiji ima jako puno kvalitetnih bendova i izvođača i čini mi se da bi se, ako to trenutne prilike dopuste, mogla doslovno razbuktati jako poticajna i raznolika scena. Ja nekako najviše primjećujem sve veći broj djevojaka –u bendovima ili kao kantautorica koje rade vrhunske stvari i to mi je super!
Hoće li vas neko najzad spojiti sa Tarantinom ili bi vi voleli da radite sa nekim drugim rediteljem?
– Ha, ha… Ni ja ne znam što se po tom pitanju čeka. Gotovo svi koji su dosad poslušali album kažu da je jako filmičan, atmosferičan… Ukoliko se dogodi da neka od pjesama pronađe put do srca nekog režisera i scene nekog filma, mi joj želimo sve najbolje.
Šta su vam planovi za dalje?
– Svirati i raditi nove pjesme, a što se tiče ovog albuma bilo bi lijepo da se zavrti na što više radio stanica i pronađe svoje mjesto na play listama dragih ljudi i odvede ih na neka njihova vlastita putovanja.
Bonus video: grupa Virvel