Imam čudan odnos prema krajevima, čak i šampon za kosu ne potrošim, nego kupim novi. To se trudim da promenim u životu, da ono što počnem završim. U skladu sa tim, najzad sam odlučila da očistim dva ispita koja su mi ostala i završim fakultet. Zapostavila sam ga jer sam imala sve više posla, i eto, motivisala sam se i u junu diplomirala, kaže za Nova.rs jedna od naših najangažovanijih mladih glumica Isidora Simijonović.
Iako joj je tek 26 godina, odavno je prepoznatljiva po ulogama koje je ostvarila. Možda o tome najbolje govori i komentar gospođe koju smo sreli u predivnom ambijentu Botaničke bašte „Jevremovac“, kada je s oduševljenjem spontano prišla i rekla Isidori: „Lepša si od Anđeline Džoli“.
Nađa
– Gluma obuhvata širok spektar različitih sposobnosti, zahteva umetnički, emotivni, intelektualni i fizički angažman. Mislim da me je to i privuklo i da me zadržava u tom poslu – priča Simijonović, koja igra Nađu Luković u seriji „Vreme zla“, čije su prve dve epizode premijerno prikazane na 27. Sarajevo Film Festivalu a emitovanje će biti na jesen na TV Nova S.
Trebalo je da putuje u Sarajevo, ali nije mogla jer je nekoliko dana u nizu igrala predstavu u BDP.
– Čujem da je sve divno prošlo, jedva čekam prikazivanje serije. Mislim da će se ljudi vezati za likove, koji su uzbudljivi kao i vreme, strašno i opasno, u kojem se radnja događa. Igram Nađu, mladu, hrabru ženu kojoj je stalo najviše do ljubavi i ne podnosi izdaju. Ona dolazi u ekstremne situacije, kao komunistkinja koja se razočara u taj pokret i ima smelosti da to i kaže. Postupa onako kako oseća i smatra da je najispravnije, a to ima kobne posledice jer se nalazi u vremenu zla. Tužna sudbina i dirljivo mi je bilo da se bavim njenom pričom – objašnjava Isidora.
Prihvatila sam svoju osetljivost
Na filmu je debitovala sa nepunih 15 godina u ostvarenju „Klip“ koji joj je doneo i prve nagrade. Posle je ostvarila uloge u filmovima „Gde je Nađa“, „Atomski zdesna“, „Dobra žena“, hit serije „Ubice moga oca“, „Jutro će promeniti sve“, „Močvara“, „Porodica“. Gledaćemo je u filmovima „Metamorfoze“ i „Pored Tebe“, serijama „Azbuka našeg života“ i „Vreme zla“.
U odabiru uloga vrlo je selektivna a kriterijumi su, kako kaže, vrlo jednostavni.
– Vremenom sam prihvatila sebe i svoju osetljivost, i znam da nije dobro da prihvatim da radim nešto što mi ne prija, jer to onda ne mogu valjano da iznesem. Važno mi je da razumem da li predstava ili film ili serija postavlja pitanja koja su meni važna, da li u meni bude znatiželju i teraju me da tražim odgovore. Jer, ako mene ne zanima, onda sigurno neće interesovati ni onog ko će to da gleda. Važno mi je i da se ideološki ne kosi sa nekim mojim principima. Na primer, nedavno sam čitala scenario koji je bio tako banalan, pun nekog šovinističkog humora, bajatih mizogenih fora, da sam se zahvalila i odbila ulogu. Jednostavno ne bih volela da sam na setu gde se tako nešto proizvodi. I, naravno, važni su mi saradnici, ljudi, da mogu da se razumem sa njima.
A koji su sve razlozi zbog čega je baš ona ta da dobije ponudu za neku ulogu, odgovara:
– Uvek su različiti i ono što mi je zanimljivo jeste kako me ljudi vide. Kada me je Goran Šušljik, na primer, pozvao za „Vreme zla“, to je bilo godinu i po dana pre snimanja i scenario je već bio skoro gotov što je divno a, nažalost, nije često. On mi je tada objasnio da je Nađa jedna posebna i hrabra devojka, a pošto misle da sam i ja takva voleli bi da je igram. Jelena Bajić mi je rekla da je samo mene videla u ulozi Ane u „Azbuci našeg života“ jer ona ima dozu misterije koju po njoj i ja posedujem – gotovo stidljivo nam je otkrila glumica.
Paralelno sa filmskom i televizijskom karijerom, gradi i pozorišnu, a njen talenat je nagrađen i na Sterijom pozorju kada je za predstavu „Jami distrikt“ Kokana Mladenovića u produkciji Bitef teatra osvojila Nagradu za najbolju mladu glumicu iz Fonda „Dara Darinka Čalenić“. Trenutno je angažovana u nekoliko predstava u Beogradskom dramskom pozorištu, gde se posebno izdvojila njena uloga u komadu „Sumrak bogova“ reditelja Jagoša Markovića u kojoj glumi dečaka Martina.
– Kad mi je Jagoš poslao tekst bila sam zbunjena do te mere da sam ga nazvala i pitala da nije slučajno pogrešio. Nisam znala iz kog ključa treba da posmatram taj lik, delovao je kao surovi monstrum. I on mi je objasnio da njega zanima kako nastaje monstrum i da Martina posmatra kao nevoljeno, zapušteno dete, koje raste u porodici čiji se članovi bave samo kapitalom i najvažnije im je ko će da preuzme moć, vlast i imetak. E, to je bila tema koja mi je bila dovoljno važna i zanimljiva da se njom bavim. Martin je tipičan primer dečaka koji zbog svega što nije imao od najbližih klizi u zlo, u besmisao, i na kraju pronađe svoju suštinu u tome da on bude taj kojeg će se svi plašiti. To je nesreća i za njega i za ljude oko njega, ljudska i socijalna tragedija. Zavolela sam tu ulogu.
Na jesen će prvi put nastupiti u glavnoj selekciji Bitef festivala sa predstavom „Cement“ reditelja Sebastijana Horvata, u čijoj glumačkoj podeli su i legende Milena Zupančić i Miodrag Miki Krstović.
Žarko, Branka…
– Koncept predstave je specifičan, iz dve celine, tako da smo radili probe odvojeno i jedva smo čekali dan kada ćemo da pogledamo Milenu i Mikija, i da oni vide nas. Jer, Sebastijan je tako želeo, da se ne gledamo dok ne dođe taj trenutak. Svi šestoro koji igramo u prvom delu, ridali smo jedno 40 minuta, u suzama smo otpratili ono što su oni uradili. Toliko smo bili pogođeni pričom i kako su glumački odigrali, tekst je jako dirljiv, prepoznali smo naše roditelje, bake i deke. I oni su emotivno reagovali kada su gledali nas i bili su nam neverovatna podrška.
A koliko znači kada starije kolege bodre i daju savet, Isidora uvek voli da istakne.
– Prvo iskustvo sam imala sa Mirjanom Karanović u čijoj klasi sam studirala glumu. Zanimljivo je da sam igrala njenu ćerku u filmu „Dobra žena“ a ulogu sam dobila pre nego što sam upisala studije. Međutim, snimali smo kada sam bila prva godina fakulteta i imala sam užasnu tremu, baš mi je bilo stresno da odjednom igram sa svojom profesorkom. Ali, ona je to profesionalno vodila i tada sam na licu mesta videla koliko je nadljudski posvećena ovoj profesiji, to je nešto neverovatno. Bila sam uzbuđena što u seriji „Vreme zla“ igra Žarko Laušević. Blag, prijatan, svima se obraća sa poštovanjem, dao je dobronamerne sugestije kako da se uvežemo u nekoj sceni, to je bila dragocena pomoć. Ili Branka Katić, ona je sunce, koliko je velika a neopterećena sobom, što je važna lekcija. Moram da pomenem i Branku Šelić, čiji su mi topli i mudri saveti baš značili u radu na predstavi „Sumrak bogova“. Kao i Gorana Šušljika, jako sam volela da razgovaram sa njim na snimanju. Takvi ljudi su melem, jer naš posao je osetiljiv, specifičan, nekada su neki zadaci novi, teški ili jednostavno nije tvoj dan, a kada su starije kolege prijatne ili otvorene da pomognu, to mnogo znači.
A znači, dodaje, i kada imate na setu partnere sa kojima možete da ostvarite s lakoćom zadatak koji vam je poveren, i izdvaja predivno iskustvo sa dvojicom Andrija, Miloševićem i Kuzmanovićem, sa kojima bi uvek ponovo pristala da radi. Kao i sa rediteljima filma „Metamorfoze“, Matijom Gluščevićem i Dušanom Zorićem, koji su joj potpuno otkrovenje.
– Njih dvojica su kombinacija talenta, intelekta, znanja, ukusa i dobrote, a pri tom su mladi i pripadaju novom talasu. Neverovatni su. U filmu nemam veliku ali imam zanimljivu epizodnu ulogu. Odgledala sam u režiji do kraja snimanje, tog dana kada sam završila svoju ulogu, jer je takva magija bila da nisam mogla da odem, toliko su me zarazili. Oni su tako imali iskren i autentičan pristup u radu sa glumcima, da je to nešto posebno. Mislim da će ovaj njihov film da osvoji gomile nagrada na internacionalim festivalima, da će do Kana da stigne, toliko verujem u to – iskrena je Isidora.
Učim da šijem
Ugovori je obavezuju da ne priča o novim projektima, ali znajući da se oprobala i kao pevačica grupe „Vroom“, da svira klavir, gitaru, pitali smo da li postoji šansa da je gledamo u nekom mjuziklu.
– To bih volela, ali do sada me niko nije pozvao za tako neki projekat. Kod nas se taj žanr inače ne neguje mnogo, a u teatru je specifičan za Pozorište na Terazijama koji ima svoj stalni ansambl. Inače, kad se setim svog prvog nastupa na koncertu sa grupom Vroom, noge mi se oduzmu. Nije kao u pozorištu da publika sedi u mraku i tišini, nego čekaju da ih pokreneš, strašno je živo i nepogrešivo se zna da li je kliknulo ili nije. Kao da te neko baci u vodu iznenada i ako uhvatiš dobar talas i plivaš, svima je divno. Divim se muzičarima koji ceo život rade taj posao. Snimila sam spot sa divnim mladićima iz benda „Dram“, ali kao glumica.
Tokom karantina nije sedela skrštenih ruku. Posvetila se sviranju gitare i upisala je kurs za modni dizajn.
– Već sam dva nivoa završila i sada ću da učim da šijem. Imam neke ideje u vezi toga, ali prvo da sve savladam kako treba. Fanatična sam kada rešim nešto novo da učim sve dok to ne savladam kako treba.
A na pitanje da li možda ima ponude da zaigra u nekoj stranoj produkciji, kaže da je sve moguće.
– Bio bi mi izazov da glumim na stranom jeziku, nije bitno kojem, jer bih ga naučila, ko što rekoh, fanatik sam. A da li će se to i dogoditi, videćemo.
Želja koju je sebi ispunila jeste da ima psa. Njen Dante je mešanac kojeg je usvojila prošle godine.
– Tek kada sam počela da živim sama i organizovala životni ritam, mogla sam to sebi da dozovlim. Videla sam fotografije njega i njegovog brata na Instagramu, neko ih je ostavio pored puta u selu nadomak Beograda i raznežila se. Poželela sam da ga upoznam, bila je to ljubav prvi pogled, usrećili smo jedno drugo.
Isidora Simijović iz ove perspektive bi volela kada bi uvek mogla da pravi izbore šta će da radi.
– I da imam neku svoju oazu mira i ljubavi u kojoj ću da živim, da imam svoju sigurnu luku i vreme za sebe i svoje drage ljude. Pogađaju me nepravde, male i velike, svetske i domaće, ipak težim da sa tom osobinom nađem neku meru kako bih napravila mesta za uživanje u svakom danu. Ne može se drugačije. Sreća se uči.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare