0
Istoričar umetnosti Nikola Kusovac govorio je za Nova.rs o izložbi "Sjaj ruskih slikara" koja je otvorena danas u Gradskom muzeju Vršac, ističući da je ova postavka jedan od načina da se odužimo Rusima za sve što su tokom istorije, a pogotovo u periodu između dva rata, učinili za našu zemlju i kulturu.
Na izložbi su prvi put predstavljena dela iz privatne kolekcije Vladimira Pešića u kojoj su radovi umetnika iz Rusije, koji su stvarali na području Srbije.
– Vladimir Pešić je čovek koji voli umetnost, ali on radi ono što bi naša država trabalo da radi zarad dobrih odnosa nas i Rusa. Između dva rata Srbiji su toliko pomogli kada su žene ostale bez svojih muževa koji su stradali. Rusi su preuzeli sve što je bilo nama važno, od medicine, pozorišta, kulture i arhitekture i ulagali. Na ovoj izložbi, između ostalog, govorimo o bliskosti i isprepletanosti dva naroda u istoriji i u kulturi – kaže Kusovac i dodaje:
– Za Vršac je to jako važno jer je pored Bela crkva u kojoj su bili ruski kadeti. Vršac je vrlo značajan centar jer se tu skupilo mnogo izvanrednih oficira koji su ostavili ozbiljan trag u našoj kulturi. Naša pozorišta ne bi postojala da nije bilo Rusa, oni su ulagali i u scenografiju, režiju, osim glume, zbog jezičke barijere.
Ugledni istoričar umetnosti ističe da publika posebnu pažnju treba da posveti delu Konstantina Konstatinoviča Kuznjecova koji je jedno vreme i živeo i stvarao u Vršcu.
– Tu je i Stepan Fjodorovič Kolesnikov. Važno je podsetiti na činjenicu da koju god granu umetnosti dotaknete videćete koliko su nam Rusi važni. Evo i strip. Znate li da je pomenuti Kuznjecov utemeljivač stripa i škole stripa između ratova kod nas? Tim važnim materijalom bi trebalo da se mnogo više bave naši muzeji u Beogradu jer je nemerljiv dug koji su nam ostavili Rusi. Ova izložba meni lično posebno znači jer evo danas razgovarate sa mnom zato što sam preživeo zahvaljujući ruskim lekarima emigrantima koji su lečili decu besplatno. Oni su svim sredstivama nama deci pomogali i izdržavali nas i zato im hvala – kaže Kusovac.
Među Pešićevom zbirkom, nalazi se i posebno delo Fjodoroviča Kolesnikova sa zagonetnim portretom princeze Mafalde Savojske, kao i delo „Bogatir Dobrinja Nikitič“ Konstantina Konstatinoviča Kuznjecova „s pismom zahvalnosti Olgi Nikolić i Bebi Tabaković koje je potpisao ruski general konjice Nikolaj Nikolajevič Baratov“.
Tu su i dela „Rudari“ Nikolaja Vasiljeviča Haritonova, zatim Ipolita Daniloviča Majakovskog, Petra Petroviča Sokolova, Aleksandra Ivanoviča Lažečnikova, Vladimira Pavloviča Zelinskog i Nikolaja Krivošejna.
Kusovac dodaje i da izložbu „Sjaj ruskih slikara“ zaokružuju ikone koje su ruski umetnici radili krajem 19. i na početku 20. veka, a poseban deo posvećen je Pešićevom dedi Branislavu Maksimoviću iz Vršca, koji je sa svojom braćom tridesetih godina osnovao muzički Univerzitetski kvartet Braća Maksimović.
– Pešić je do ljubavi prema umetnosti i tih umetničkih dela došao kao sin dopisnika lista „Politika“ Dušana Pešića. Vladimir je živeo u Moskvi od 1983. do 1997. godine, a član je Međunarodne konfederacije kolekcionara, antikvara i art dilera u Rusiji i Zajednici nezavisnih država (MKAAD), Međunarodne konfederacije trgovaca antikvitetima i umetničkim delima (CINOA) i Društva antikvara Srbije (DAS). Ljubav prema umetnosti gajio je od malih nogu – kaže Kusovac.
Bonus video: Sava Šumanović teška sudbina jednog genija
