Duško je čovek koji je meni svojim životom i karijerom pokazao da moj dečački san ne mora da ostane san. Jer, Duško je moj san ostvario i tako i meni utro put, kaže za Nova.rs Stjepko Gut.
Kompozitor, trubač i profesor nije bio samo „kolega po instrumentu“ Duška Gojkovića, koji je preminuo sinoć u Minhenu u 92. godini. I Gojković i Gut bili su retki muzičari s naših prostora koji su uspeli da naprave velike karijere u svetu.
A bili su Gut i Gojković i kumovi, a često su i svirali zajedno. Poslednji put pre koju godinu, tačnije 2019. na Bemusu u Beogradu.
Priseća se Stjepko kako ga je Duško, kad je bio mlad muzičar željan uspeha, pratio:
– Motrio je pomno kako se razvijam. A kasnije smo imali na stotine zajedničkih svirki, delili smo muziku, scenu. Duško je neko ko je meni izuzetno važan – priznaje Gut, kojeg smo „uhvatili“ na Siciliji gde već nekoliko godina živi.
Deli još jednu uspomenu s nama iz višedecenijskog drugovanja s Gojkovićem:
– Pre četrdesetak godina Duško i ja bili smo u Berlinu, i to baš na njegov rođendan. A Duško je popio malo više, što je retkost. Zagrli me i kaže mi: „Kume, ja sam sada matorac, imam 50 godina!“ A ja ga u tridesetoj godini života gledam i mislim se – pa, jeste to dosta…
Iako tužan zbog odlaska kolege i prijatelja Stjepko Gut naglašava da će Duško Gojković trajati zauvek:
– Ostaje Duško tu kroz svoju muziku. Nastavlja da živi zahvaljujući tolikim svojim kompozicijama, pločama, snimljenim koncertima. Ali, neće ostati Duško da živi samo kroz svoju muziku, već i kroz sve nas. Jer, Duško je uticao na generacije i generacije koje su došle posle njega, ne samo moju. I svi mi nastavljamo put koji je trasirao.
Bonus video: Glas, dirka, bas
