Krnajski: "I to se zove ljubav" je lament nad bezbrižnošću

Predstava po komadu američkog dramskog pisca Marija Šizgala (1926-2020) originalnog naziva "Luv“ premijerno je odigrana na Brodveju 1964. godine, a nakon toga je nastao i film sa Džekom Lemonom u glavnoj ulozi. Šizgal je poznat po brodvejskim hitovima "Daktilografi", "Tigar" i "Luv", kao po scenariju za film "Tutsi" za koji je kao koscenarista nominovan za Oskara, Zlatni globus i Baftu."I to se zove ljubav" je romantična komedija sa atmosferom šezdesetih godina prošlog veka u kojoj jedna žena i dva muškarca, kroz razne duhovite situacije i samopreispitivanja, otkrivaju šta je ljubav, da li je to potreba i emocija ili je to sebičluk i marketinška strategija.

- Ljubav je danas to sve, ali su manipulacije jako moguće. Jasna je kopča sa današnjim trenutkom, vremenom u kome ljubav iskazujemo gifovima, stikerima na vajberu, pompeznim ljubavnim izjavama na društvenim mrežama, a sve smo usamljeniji i sebičniji. To je praktično naša potreba da se kroz nešto što je kao bilo pozabavimo nečim što danas jeste. Danas se ne računa ni jedna veza ni emocija ako je ne objavite na Fejsbuku i Instagramu, ako ne kažate naglas, a onda u sobi niko ni sakim, svako nad svojim ekranom - kaže za portal Nova.rs rediteljka predstave Ksenija Krnajski.Rediteljka kaže da je više od 60 godina prošlo od kada je Šizgal ovim komadom prozvao ljude koji se muče da izgovore jednu reč, koji se ne koprcaju da bi shvatili šta ona zapravo znači, koji je tretiraju kao nešto što dobro zvuči i lepo izgleda na filmu. Sa druge strane, ne umeju da je dožive i da je puste u svoje srce. Jedan od likova čak kaže "ljubav - kakva pomodna reč".

- Ljubav je i dalje pomodna reč, dok je paradoksalno doživeti je i podeliti je sa nekim, paradoksalno, najskuplja i najnedostižnija kategorija. Šizgal je smatrao da je ljubav toliko kompromitovana, a tada su bile šezdesete, da je potrebno smisliti novu reč. Zato se ovaj komad nazvao "Luv". Naša predstava nosi naziv "I to se zove ljubav" jer sam želela da zvuči slatkasto, a ironično. Ovo je naš lament nad jednim slatkastim, šarenim, muzikalnim i bezbrižnim vremenom u kome su naši roditelji osvajali i poklanjali srca na igrankama uz italijanske hitove. To je ironija na ovo "naše" vreme u kome je srce na tacni i retko za kim istinski lupa - dodaje Ksenija Krnajski.Pozorišna rediteljka Ksenija Krnajski je Novosađanka koja živi u Beogradu gde je režirala predstave za Narodno pozorište, Zvezdara teatar, Bitef teatar, Malo pozorište Duško Radović. Pored Beograda radila je i u svom Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Leskovcu, Bugarskoj, Irskoj... Dobitnica je Nagrade za najbolju režiju na 67. Festivalu Joakim Vujić, Nagradu za najboljurežiju na Internacionalnom festivalu pozorišta za decu Festić 2007.godine, kao i nagrade za najbolju opersku predstavu na Armel festivalu u Budimpešti 2016. godine.

Kao reditelj, ali i višegodišnji član žirija Nagrade za dramsko pisanje "Borislav Mihailović Mihiz", posebno je posvećena otkrivanju i promovisanju mladih dramskih pisaca. Od 2004. do 2008. godine bila je član redakcije pozorišnog časopisa "Scena", a 2018. član žirija 63. Sterijinog pozorja.Ljubav nekada i sada, sve njene strane, istine i zablude o njoj, publici će na sceni predstaviti glumačka ekipa Narodnog pozorišta Užice: Tanja Jovanović, Vahidin Prelić i Dejan Maksimović. Publiku očekuje, prema mišljenju ansambla, dobar pozorišni provod uz muziku šezdesetih, vreme igranki, vespi, jarkih kolorita i bezbrižnosti. Velike teme na atraktivan i olakšan način.Predstava "I to se zove ljubav" po prvobitnom planu trebalo je da bude izvedena krajem decembra, ali je zbog koronavirusa i zaražavanja glumaca bila otkazana. U užičkom pozorištu i sada strepe da li će ovog puta uspeti. Ovo je je druga premijera u ovoj godini, posle predstave "Boli kolo" koja je premijerno izvedena 14. februara.