Zlo je jače od slabosti, nije od dobrote. A pozorište čuva plemenitost i Lepotu, onu koja će spasiti svet, rekao je za Nova.rs reditelj Jagoš Marković, sa kojim smo se sreili na Dan Beogradskog dramskog pozorišta.
– Slaveći dan BDP, slavimo celu pozorišnu umetnost i sa njom zapravo slavimo život. I to baš moramo da radimo u ovom vremenu koje znamo kakvo je, ne treba da pričam – rekao je reditelj Jagoš Marković koji je kao prošlogodišnji laureat uručio Nagradu „Tatjana Lukjanova“ dramskoj umetnici Mirjani Karanović.
Najveće priznanje koje Beogradsko dramsko pozorište dodeljuje za doprinos ovoj kući i teatarskom životu Srbije, osvojio je tada za komad „Sumrak bogova“ Ivora Martinića, po filmu Lukina Viskontija, koji je proglašen po oceni kritike i stručne javnosti za predstavu koja je obeležila čitavu 2019. godinu. Inače, u ovom teatru je od 1988. godine kada je režirao „Čarapu od sto petlji“ Aleksandra Popovića.
Jagoš Marković će i ove sezone režirati u BDP. Biće to komad „Divlje meso“ Gorana Stefanovskog, čija premijera se očekuje u aprilu.
– Počeli smo rad na predstavi, radili vredno, sada ćemo da nastavimo. Užasno mi je važan taj projekat. Odlična je ekipa, a predvodi je glumac Jovo Maksić. Ako ima velikana, a ima ih, za mene je tu on i to na jugoslovenskom nivou. Da je samo odigrao Kostu Govorušu u seriju „Kosti“, dovoljno je. A tek ćete ga videti u „Divljem mesu“ i imaćete šta da vidite. I njega, i Sandru Bugarski, i Pavla Pekića, i ozbiljnu plejadu mladih ljudi koji su postali deo ansambla Beogradskog dramskog pozorišta – otkrio nam je Marković, čije su režije uvek izazivale veliko interesovanje javnosti.
Drama Gorana Stefanovskog iz 1979. proizvedena je u Skopskom dramskom teatru u režiji Slobodana Unkovskog, a potom je na 25. Sterijinom pozorju proglašena najboljom. Bavi se porodičnim raskolom u domu zidara-invalida Dimitrija Andrejevića, uoči Drugog svetskog rata u Skoplju. U sukobu su tradicija i patrijarhalni moral sa modernim pogledom na svet, uz nadirući fašizam.
Jagoš Marković će ove godine režirati i u Narodnom pozorištu u Beogradu Šekspirovu „Mera za meru“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar