Iščekivani nastavak kontroverznog, Oskarom nagrađenog blokbastera iz 2019. godine donosi uzbudljivog, iscrpljenog Hoakina Finiksa i privlačno okrutnu i mačkastu Lejdi Gagu, piše u svojoj kritici "Independent".
Godine 2019, film Toda Filipsa iz DC univerzuma, „Džoker“, izazvao je buru kontroverzi, zaradio više od milijardu dolara na svetskim blagajnama i doneo svom glavnom glumcu Hoakinu Finiksu Oskara za najboljeg glumca. Finiksov Artur Flek, stand-up komičar koji postaje psihotični ubica, bio je antijunak našeg doba. Usamljenik koji ubija poznatog voditelja tok-šoua uživo, okuplja vojsku izopačenih sledbenika i izaziva masovne nerede. Film su optuživali da veliča nasilje i da potencijalno ugrožava javnost – Finiks je čak napustio intervju za jedan britanski list kada su ga pitali da li „Džoker“ može inspirisati masovne pucnjave.
Te histerične prognoze se, međutim, nisu obistinile. Danas se „Džoker“ najbolje pamti kao jedan od najsubverzivnijih i najoriginalnijih filmova prošle decenije, dok se njegov dugo iščekivani nastavak, „Džoker: Ludilo u dvoje“, pokazuje jednako mračnim i smelim kao i prethodnik, piše kritičar „Independenta“.
„Ludilo u dvoje“ se nastavlja ubrzo nakon prvog filma, s Arturom koji je sada zatvoren u ludnici u Gotamu. On je sažaljenja vredan, iscrpljen i kljukan snažnim lekovima kako bi bio pokoren. Pitanje da li je mentalno sposoban da se suoči sa suđenjem pokreće radnju. Ambiciozni okružni tužilac Harvi Dent (Hari Loti iz serije „Industrija“) želi da bude procesuiran, a Arturova brižna advokatica Merijen Stjuart (ikona nezavisnog filma Ketrin Kiner) veruje da zaslužuje saosećanje.
Ubacuje pometnju Harlin Kvin (Lejdi Gaga), kompulzivna lažljivica i piromanka, koja sreće Artura na muzičkom rehabilitacionom času, brzo ga skida s lekova i podstiče da ponovo otkrije svoju unutrašnju zlobu. Gaga izgleda kao članica Mensonove grupe koja je zalutala sa seta filma „Bilo jednom u Holivudu“, a Harlin igra s privlačnom mačjom okrutnošću.
Filips se očigledno zabavlja u rediteljskoj stolici. Dok je prvi film preuzimao vizuelne elemente i ritam priče iz prljavog nihilizma Skorsezeovih filmova iz sedamdesetih, ovde Filips pravi turu kroz barem vek holivudske istorije. “Ludilo u dvoje” počinje nadahnutom animacijom u stilu Looney Tunes, za koju je zaslužan Oskarom nominovani francuski reditelj Silven Šome, zatim prelazi u film o zatvoru u stilu “Bekstva iz Šošenka”, pa u mjuzikl, a zatim u sudsku dramu.
Određeni elementi zapleta i dalje su šokantni. Granice između fantazije i stvarnosti nisu uvek jasno postavljene, na primer. Ali, u celini, “Folie à Deux” je jednako provokativan i uznemirujući kao i prethodnik, replicirajući ideju modernih američkih gradova kao zastrašujućih tempiranih bombi koje su neprestano na ivici eksplozije.
Tama u srži filma naglašena je vrlo brutalnim završetkom, koji odbacuje stripovske konvencije u korist psihološke dubine. Finiksova izvedba ostaje snažna i dirljiva. Genijalnost toga je u tome što ne možemo a da ne brinemo za Artura, uprkos njegovoj potrebi za pažnjom i poremećenosti. Čak i tokom najapokaliptičnijih i najnasilnijih trenutaka filma, uvek smo svesni da ispod Džokerove upadljive ratne boje vreba mali, slabašni Artur. Suprotno svim očekivanjima, ovaj genijalni i duboko uznemirujući film čak postaje i pomalo tužan pred kraj, zaključuje „Independent“ u svojoj recenziji.
Bonus video: Zoran Savić i Pavle Banjac: Zašto je Džoker omiljeni filmski negativac