Luda vožnja od početka do kraja: Kritika filma "Reflection in a Dead Diamond"

PIŠE: Jovan Semi Pjević

S obzirom da se FAF održava krajem godine, uglavnom je to poslednja (ili prva za one koji ne idu po festivalima) šansa za domaću publiku da pogledaju raznorazna svetska ostvarenja: FAF je neka vrsta „best of“ edicije svih ostalih festivala.

Tako mi je film „Reflection in a Dead Diamond“ zapao za oko još davno, ali mi se omaklo da ga pogledam, te mi je i te kako drago što sam najzad dobio priliku da tu kobnu „grešku“ ispravim... Zapravo, preporučio bih i vama da je ispravite na vreme, jer je ovo jedan od unikatnijih filmova koje sam imao priliku da pogledam. Napomena: budite odmorni i spremni za vizuelni napad na sva čula, a pomoglo bi i ako ste fan klasičnih Džejms Bond filmova.

„Reflection in a Dead Diamond“ je malo težak film - za objasniti. Sedamdesetogodišnji tajni agent provodi svoju dobro zasluženu penziju u luksuznom hotelu na Azurnoj obali. Kada misteriozna žena iz susedne sobe nestane, šarmantni penzioner je primoran da se suoči sa demonima, ali i anđelima svoje skandalozne prošlosti u kojoj se snimanje filmova, upitnih sećanja i ludila špijunskog života sudaraju u ekstazi za sva čula koja traje čitavih 87 minuta.

Premisa i sam naslov odaju utisak da je ovo neka vrsta omaža klasičnim Bond izdanjima sa početka njegove filmske karijere. Zapravo, u ovih par rečenica film jedino i može da se opiše, jer je narativ vrlo vrludav i neujednačen: teško ga je valjano sročiti. Ovi pridevi bi u nekom drugom projektu značili nešto loše, ali u ovom adekvatno zbrkanom haosu od filma se ništa drugo ni ne uklapa. Teško je objasniti šta se sve ovde dešava sa raznoraznim narativnim slojevima i vremenima u koja nas autori upuštaju: zato i neću. Sve što treba da znate je da je ovo jedna luda vožnja od filma koja doslovno traje od samog početka, pa do iznenadnog kraja nakon kojeg ćete začuditi same sebe sa pitanjem: „Zašto pobogu želim još ovoga“? Ili možda i nećete. Onda se ne javljajte na ulici!

Već je otrcana floskula reći da je neki film više „iskustvo“ nego „puko gledanje“ istog, ali sa ovim je to u potpunosti tačno! „Reflection in a Dead Diamond“ je prava pravcata oda filmovima prošlosti, a pogotovo Bond filmovima. Zamislite klasik poput „Goldfinger“, „From Russia With Love“ ili čak „Diamonds are Forever“ pomešan sa „giallo“ fazonom filmova... Od samog naziva, preko vizuelnih omaža raznoraznim žanrovskim izdanjima, do naravno opšte poznatih klišea odrađenih na savršen način: ovo je prava poslastica za sve ljubitelje filmskog zanata.

Film je savršena mešavina kempa, kvalitetne akcije, klasičnog špijunskog narativa, fantastičnog kadriranja, izvrsnog dizajna zvuka, ali i kvalitetne glume. „Reflection in a Dead Diamond“ je ozbiljan plod neopisive mašte, upornosti, znanja, a što je najvažnije - očigledno bezuslovne ljubavi prema sedmoj umetnosti. Sve to jednostavno „curi“ iz svakog mogućeg moćnog kadra. Odanost i neka vrsta požude prema filmskom zanatu se pretapa sa platna na publiku i stvara isto takav prisan odnos prema filmu kao umetnosti.

Glavni glumac je Fabio Testi, legenda italijanskog žanrovskog filma. Iako prvobitno kaskader, proslavio se u špageti vesternima i „giallo“ hororima. Sam odabir Testija je namig ka svima koji su upoznati sa tim filmovima i još jedan je bitan deo opake puzle zvana: „Reflection in a Dead Diamond“. Fabio je pokidao! Savršeno se uklopio u film i ni u jednom trenutku nisam posumnjao da je zaista penzionisani špjiun, a Janik Renije koji igra njegovu mlađu verziju u filmu dosta liči na pravog mladog Testija.

Iskreno, nisam upoznat sa prethodnim radom rediteljke Helene Katet i reditelja Bruna Forzanija. Koliko sam video, svi njihovi filmovi su ozbiljan napad na čula i svaki ima neku narativnu okosnicu koja je zapravo veliki omaž nečemu njima bitnom i što očigledno vole i imaju u malom prstu. „Reflection in a Dead Diamond“ je opaki autorski film, pečat ovog kreativnog dua je očigledan i i te kako jak, a definitivno je ostravio trajan utisak na moj mozak... Iskreno sam fasciniran kako su reditelji ostali čitavog mozga tokom stvaranja ovog audio-vizuelnog čuda. Drago mi je da jesu, jer to znači da će pokloniti publici još ovakvih „iskustava“. Moram da ispravim još jednu grešku i bacim pogled na njihova prethodna izdanja...

Osećaj reditelja da skroje odličnu akcionu scenu je vrlo svež. Dosta mi je već generično odrađenih akcionih sekvenci, čak i u filmskom svetu nakon „John Wick“ revolucije se retko nađe zapravo angažujuća akcija. „Reflection in a Dead Diamond“ je pun takvih trenutaka - šočnu kao opšte mesto, ali vrlo brzo odu kilometrima daleko od bilo kakvih očekivanja za sekvence tog tipa. Reditelji se dobro igraju sa očekivanjima već naviknute i naučene publike i daju novu dimenziju pojmu „subverzija“. Naravno, to ne važi samo za akcione scene, već i za celokupan film, koji je fantastičan miks koji i izaziva gledaoce da isprate sva zbivanja.

„Reflection in a Dead Diamond“ je šmekerski film. Ne trudi se da bude kul, već jednostavno jeste. Dobro je da ne traje ni 90 minuta, jer da je duži, mislim da bi mi se mozak istopio. To mislim najpozitivnije moguće, jer je ovo jedno vrlo posebno iskustvo. Svaki kadar je pravi poklon za svakog ljubitelja kempa, starih špijunskih filmova i „giallo“ horor filmova prošlosti. Pritom, dopašće se svakom ko voli i poštuje filmsko stvaralaštvo. Ipak, ako očekujete koherentno povezanu celinu, ne tražite je ovde, već se prepustite vožnji i čulnom iskustvu kakvo sigurno niste do sad videli na velikom platnu. Ako ste ljubitelj filmova, učinite svom mozgu uslugu i pogledajte ovaj budući kultni klasik!

VIDEO: Scanorama Film Festival VLOG