Predstavljamo regionalne naslove koje ne smete propustiti na Festivalu autorskog filma

Piše: Dejan Šapić

Najčešće je nekoliko domaćih i regionalnih naslova pronalazilo mesto u Takmičarskoj selekciji i Glavnom programu dok je treća selekcija - Hrabri Balkan stavljala akcenat na filmove iz regiona.

Ove godine otvaranje i zatvaranje festivala rezervisano je za nagrađivane srpske filmove, van konkurencije - autobiografsko ostvarenje „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića koji je premijeru imao u Karlovim Varima o mladom reditelju (Filip Đurić) koji s ocem kreće na put u Dalmaciju posle 25 godina da bi obišao kuću pokojne bake i „Yugo Florida“ Vladimira Tagića premijerno prikazan na Sarajevo film festivalu, još jedna lična priča o putovanju oca i sina starim automobilom kad pokušavaju da pronađu zajednički jezik i nadoknade izgubljeno vreme jer otac pati od neizlečive bolesti...

U takmičarskom programu su većinske i manjinske srpske koprodukcije prethodno već prikazane na prestižnim festivalima u Roterdamu: „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića, „Otapanje vladara“ Ivana Salatića, ili u Lokarnu - „Linija želje“ Daneta Komljena, „Sorella di Clausura“ Ivane Mladenović, „Bog ti neće pomoći“ Hane Jušić i, na kraju, „DJ Ahmet“ Georgija M. Unkovskog, većinska makedonska koprodukcija premijerno prikazana na Sandensu gde je osvojila nagradu publike.

Đorđevićev „Vetre, pričaj sa mnom“, kao i u slučaju Ležaića i Tagića, bavi se autorefleksijom i preispitivanjem prošlosti - onog ličnog, proživljenog. Prepun pejzaža i zvukova prirode autor u želji da sačuva sećanje na preminulu majku prikazuje njenu borbu s bolešću.

Hrvatska autorka Hana Jušić poznata po filmu „Ne gledaj mi u pijat“ vrlo hrabro se predstavlja s prvim tamošnjim ženskim vesternom - istorijskom, epskom dramom s elementima misterije o borbi protiv patrijarhata „Bog ti neće pomoći“. Prikazuje susret i poznanstvo dve žene koje ne govore istim jezikom ali se putem svete knjige u slikama sporazumevaju i shvataju da su potrebne jedna drugoj.

Stilski i žanrovski drugačiji je „Sorella di Clausura“ Ivane Mladenović, o Steli iz Temišvara (igra je Katia Pascariu, poznata po “Baksuznom kresu ili ludoj pornografiji” Radua Žudea) koja je uprkos diplomi na književnosti bez posla, i ludo je zaljubljena u balkanskog muzičara Bobana (glumi ga autorkin otac Miodrag Mladenović) i ubeđena je da će ga osvojiti i tako se spasiti od siromaštva. Komična saga Ivane Mladenović neodoljivo podseća na rana realistična ostvarenja rumunskog talasa Manđiua, Piua, Radu Munteana koja oživljavaju period sa kraja prošlog i početka ovog veka u toj zemlji.

Sličnog duha s puno humora, vizuelno ambiciozniji i stilski pročišćeniji je „DJ Ahmet“ Georgija M. Unkovskog, komično svedočanstvo o odrastanju u zabačenom selu u Makedoniji i ljubavi dvoje mladih opčinjenih savremenim muzičkim i video tehnologijama. Ako bi kojim slučajem Emir Kusturica sada radio debitantski film verovatno bi ličio na ovaj.

Uz rekordnih šest regionalnih od ukupno 12 takmičarskih filmova i još dva pomenuta srpska rezervisana za otvaranje i zatvaranje festivala, smeštenih u Glavni program, nalazi se još jedan srpski naslov „Mačji krik“ Sanje Živković rađen po scenariju preminulog Gorana Paskaljevića premijerno prikazan u Vankuveru prošle godine. Marija (Andrijana Đorđević) rađa bebu sa retkom genetskom bolešću - sindromom mačjeg plača. Dok se dvoumi da li će da zadrži dete ili da ga preda na usvajanje, njeni roditelji penzioneri bore se sa socijalnom službom i državom da budu staratelji unuci...

Ne smemo zaboraviti „Majku Terezu“, nedavno prikazanu u Veneciji, makedonske rediteljke Teone Strugar Mitevske koja je takođe u Glavnom programu. Njen prvi film na engleskom jeziku prati sedam dana u životu Majke Tereze (Numi Rapas) kad odlučuje da napusti manastir u Kalkuti, u Indiji, kako bi osnovala sopstveni verski red. Izvrsna produkcija sa solidnim izborom glumaca postavila je Mitevsku u red zapadnoevropskih reditelja.

I ovde nije kraj novitetima iz regiona. U programu Specijalne projekcije prikazuju se „Nestašne devojke“ Urške Đukić, većinska slovenačka koprodukcija s učešćem Srbije, premijerno prikazana na Berlinalu gde je osvojila nagradu Fipresci, potom na Trajbeka festivalu, kao i nedavno na Festivalu slovenskog filma Portorož. Pravo je čudo da je ovaj, jedan od najboljih regionalnih filmova godine, „sakriven“ u specijalnim projekcijama. Mogući razlog je što je prikazan na Paliću, o kome smo tada pisali o filmu, i nedavno na LIFFE festivalu u Leskovcu. Putem muzike autorka predstavlja unutrašnju borbu mlade Lucije, koju izvanredno glumi Jara Sofija Ostan, da kroz pevanje u devojačkom horu, pokaže njeno unutrašnje stanje i tenzije koje je sve više pritiskaju. Buđenjem ženstvenosti i ograničenja koje joj okolina nameće, Lucija je razapeta između religioznih uverenja, zatim uticaja drugarica i stvarnih osećanja - ona nailazi na nesklad između onog što vidi, oseća i doživljava.

Ako možda nije najbolji, onda je hrvatski dokumentarac „Mirotvorac“ Ivana Ramljaka, nagrađen u Puli, svakako najvažniji regionalni film 2025. jer direktno svedoči o počecima rata u SFRJ 1991. godine i ubistvu načelnika policije Osijeka Josipa Kira, koji se zalagao za mirno rešavanje sukoba između Srba i Hrvata na početku stvaranja nacionalnih tenzija. Važnost ovog filma u pogledu suočavanja sa prošlošću može se porediti s onim koji je imao „Teret“ Ognjena Glavonića o vozaču kamiona koji tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. prenosi misteriozni teret sa Kosova u Beograd (prikazan takođe na FAF-u 2018. u Takmičarskoj selekciji kada je i pobedio).

Još jedna slovenačko-makedonska koprodukcija rediteljke Kukla „Fantasy“ premijerno prikazana u Lokarnu, coming of age drama o tri drugarice u provincijalnoj sredini koje upoznajući transvestita pokušavaju da svaka na svoj način pronađu slobodu i put kojim će dalje ići kroz život. Zabavna i autentična drama Kukle sa kvalitetno izgrađenim likovima i odličnim kastingom uz „Nestašne devojke“ i „Dj Ahmeta“ predstavlja treći pristup prikazavanja odrastanja i mladalačke samospoznaje na ovogodišnjem FAF-u.

Igrani filmovi iz regiona ove godine imali su zapaženo prisustvo na festivalima u Evropi i svetu. Iznenađenje je da su selektori FAF-a odlučili da ih praktično sve prikažu na festivalu izuzev Žilnikovog „Restitucija ili san i java stare garde“ i Igora Bezinovića „Fiume o Morte!“ koji su već imali premijere u Beogradu. Više puta su domaći filmovi otvarali FAF, ali novina je da dva, iako najzrelija i zanatski najdoslednije urađena srpska naslova Ležaića i Tagića, otvore i zatvore festival. Za očekivati je bilo da, na primer, dobitnik Zlatne palme u Kanu „Jedan običan incident“ Džafara Panahija otvori festival a da novi film braće Darden „Mlade majke“ dobitnik nagrade za scenario u Kanu zatvori. Sve su ovo pitanja koja intrigiraju publiku i redovne posetioce FAF-a u komentarima na društvenim mrežama.

Ali, tim festivala u žurnalu FAF-a naveo je da se prvi put od osnivanja, festival ove godine realizuje bez ikakve finansijske pomoći Ministarstva za kulturu Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda. „Lišen podrške države, aktuelni festival predstavlja posvetu domaćoj kinematografiji i domaćim autorima u danima kada je njihov opstanak doveden u pitanje - odnosno, u godini kada nijedan konkurs za finansiranje filmova u našoj zemlji nije raspisan“. Ako se prisetimo da je država sa 35 miliona dinara podržala novi Nacionalni festival filma i televizije, održan početkom septembra na Zlatiboru, gde je veći deo ovih filmova trebalo da bude prikazan, ispostavlja se da je tim FAF-a sa nula dinara od države uspeo sve to da uradi umesto nje! I to će ostati velikim slovima upisano u istoriji srpske kinematografije i festivala kao fenomen i svojevrsni apsurd.

Vanredna društveno-politička situacija u zemlji u kojoj se kulturne manifestacije otkazuju ili ostaju bez finansijske podrške dovela je do drugačije selekcije filmova u odnosu na ranija izdanja. Kako se ne bi stvarala zabuna kod publike bilo je najbolje rešenje da su selektori napravili novu „vanrednu“ selekciju na 31, u svakom smislu, vanrednom izdanju FAF-a. Izdvojila bi se od Takmičarskog programa, Hrabrog Balkana i drugih programa gde su srpski i regionalni filmovi izmešani i takva „regionalna selekcija“ i publika bi mogla da pogleda sve ono što nije imala prilike tokom godine. Zauzvrat je mogao biti smanjen broj filmova u redovnim, već postojećim selekcijama i - ne bi bilo zabune.

Želja organizatora da prikaže sve vredne filmove u etabliranim, postojećim programima samo je stvorila konfuziju kod već dovoljno sluđene publike jer se cele godine najavljuju pa otkazuju festivali i kulturne manifestacije i nude se često svedene i kompromisne selekcije.

https://www.youtube.com/watch?v=_j0SKo65_GA

FAF je, uprkos svemu, uspeo da napravi odličnu selekciju filmova. Nedostaje svega nekoliko stranih ostvarenja: pomenute „Male majke“ braće Darden, „Sentimentalna vrednost“ Joakima Trira i „Urchin“ (Derište) Harisa Dikinsona, oba prikazana prošle nedelje na Zagreb film festivalu, a kako Lantimosova „Bugonija“ već sledeće nedelje kreće u bioskope, odmah posle i „Hamnet“ Kloe Žao, bila bi dovoljna još samo dva naslova "No Other Choice" Čen Vu Park i "Orfan" Lasla Nemeša.

https://www.youtube.com/watch?v=lKbcKQN5Yrw

Kao i u sportu, tako je i u svetu filma - svako ko prati fudbal misli da bi bio odličan selektor fudbalske reprezentacije, a mi koji pišemo o filmu smatramo da smo kompetentni da procenjujemo filmske selekcije...

*U sledećem tekstu predstavljamo i inostranu selekciju na FAF-u.