"Poenta Jorgosove trilogije o pohlepi i licemerju čovečanstva": Kritika filma "Bugonija"

Piše: Dejan Šapić

Kad pred kraj “Bugonije” otkrijemo ove činjenice jasan je motiv Jorgosa Lantimosa zašto na početku filma uvodi pčele, njihovo prirodno okruženje i košnice u kojima prave med. One su ujedno jedina plemenita stvorenja naspram ostalih negativaca u novom filmu a ispostaviće se i da su poenta rediteljeve trilogije o pohlepi i licemerju čovečanstva.

“Bugonija” je treći film Jorgosa Lantimosa za tri godine posle “Jadnih stvorenja” i “Svih lica dobrote”, U sva tri ostvarenja Ema Stoun tumači glavne uloge, a Džesi Plemons vodeće u poslednja dva. I, na prvi pogled, ništa drugo, osim glumaca, ih ne povezuje. Ali filmovi su vrlo povezani. Rađeni u kratkom vremenskom periodu dočaravaju Lantimosov prezir prema ljudskoj civilizaciji u celini kao zajednici koja je uspela svet - pod geslom napretka i prosperiteta - da dovede do ivice propasti.

U “Jadnim stvorenjima”, o kojima smo pisali pre dve godine kad je film otvorio FAF, vanvremenskoj postmodernoj bajci o surovosti društva i licemerju koje u njemu vlada Lantimos se bavio verzijom priče o Frankeštajnu. Bela (Ema Stoun) je očajna mlada trudna žena koja je izvršila samubistvo a naučnik, doktor Bakster (Viljam Defo) vraća je u život tako što mozak njene još uvek nerođene bebe stavlja u nju. I stvara novo biće - Belu koju će vaspitati kao da je dete, učiti je osnovnim rečima, pokretima, s ciljem da napravi bolje i plemenitije stvorenje.

Film “Sva lica dobrote”, o kom smo pisali tokom prošlogodišnjeg festivala evropskog filma Palić, kroz tri priče otvara pitanja o žrtvi koju smo spremni da podnesemo da bismo dobili ono što želimo, možemo li da obuzdamo svoje želje i nagone i da li ćemo se potčiniti nadređenima da bismo stigli do cilja.

Treći film o istraživanju između ljudskog, plemenitog i zverskog u čoveku jeste “Bugonija”, rimejk južnokorejskog filma “Spasimo zelenu planetu” iz 2003. reditelja i koscenariste Jang Džun-hvona koji ispituje ko su čudovišta i tirani, da li su to ljudi ili natprirodna bića.

Mišel (Ema Stoun), izvršnu direktorku uspešne farmaceutske korporacije, otimaju teoretičar zavere Tedi (Džesi Plemons) i njegov autistični rođak Don (Aidan Delbis) jer veruju da je zapravo vanzemaljka sa Andromede. A oni ubijaju pčele, devastiraju prirodu i primoravaju ljude na pokornost s namerom da unište čovečanstvo.

Paranoični Tedi, prateći podkaste o zaverama, zaključuje da je Mišel u dosluhu sa vođom Andromede. Zajedno sa servilnim i ne baš sposobnim rođakom Donom zatvaraju Mišel u svoj podrum, obriju joj glavu i namažu kremom kako bi je sprečili da dugom kosom šalje signale za pomoć članovima svoje galaksije. Tedi objašnjava da ona ima samo četiri dana da dogovori sastanak sa njihovim vođom pre predstojećeg pomračenja Meseca.

Za razliku od prethodna dva “Bugonija” je vizuelno najsvedeniji Lantimosov film. Veći deo se odigrava u skromnoj seoskoj kući u kojoj žive dva brata. Kada dovedu i Mišel drama će postati nalik većini američkih trilera o kidnapovanju, mučenju, ispitivanju i otkrivanju bitnih informacija koji imaju uporište u realnosti.

Kod Lantimosa je neizbežan prepoznatljiv crni humor u dramskim rivalitetima između nadmoćne i uvežbane žrtve Mišel i dva zbunjena i uplašena brata, njenih mučitelja.

Baveći se kritički i s podsmehom upravljanjem velikim korporacijama, “Bugonija” je pročišćena od stereotipa. Ali, opet Lantimos nije mogao da odoli na samom početku da paralelno prikaže dve scene vežbanja - u prvoj dva brata s mukom i naporom rade sklekove u svojoj oronuloj kući dok za to vreme direktorka uspešne farmaceutske korporacije Mišel istrajno vežba u svom sterilnom modernističkom domu.

“Bugonija” je s budžetom od oko 50 miliona dolara najskuplji Lantimosov film, kao dva prethodna zajedno. Ali, ne primećuje se gde su tolika sredstva otišla osim na odličan kasting. Posebno, ali i očekivano do glave ošišana Ema Stoun je nenadmašna u ulozi dominatne žene za koju ne postoje prepreke.

Film je još jedna rediteljeva simplifikovana igra o suprostavljanja dobra i zla, ali se na kraju, u preokretu uloge menjaju. Bez obzira što smo u prethodna dva ostvarenja ove nezvanične trilogije o pohlepi i licemerju (“Jadna stvorenja” i “Sva lica dobrote”) gledali maštovitije i bolje rešene scene, i što su mu raniji filmovi “Očnjak”, “Jastog” i “Miljenica” još uvek nedostižni čak i za njega samoga, Lantimos je u “Bugoniji” pokazao autorsku zrelost. Jednostavna priča donosi najsnažniju poruku do sada. Njegova prepoznatljiva scenska teatralnost, kostimi, bekstvo u distopiju i sklonost ka maštovitosti nisu bili potrebni. Samo uvođenje pčela s košnicama i njihovim prirodnim okruženjem u teoriju o opstanku sveta bio je sasvim dovoljan rediteljski zahvat.

“Bugonija” je film po meri sadašnjeg vremena i bioskopskog gledaoca. Sasvim zadovoljavajuća dva sata uzbudljive borbe Eme Stoun i Džesija Plemonsa, u distribuciji Taramounta u bioskopima su širom Srbije.

https://www.youtube.com/watch?v=KixiYW8TRsE&t=2s