0
Komemoracija Milovanu Vitezoviću održana je danas u Skupštini grada Beograda, dok će sahrana biti upriličena sutra u 12.30, na beogradskom groblju Lešće, prema njegovoj izričitoj želji da počiva u porodičnoj grobnici.
Da odaju počast poznatom srpskom piscu, koji je preminuo 22. marta u 78. godini, došli su glumac Svetislav Goncić, reditelj Radoš Bajić, kompozitor Rade Radivojević, ministarka kulture Maja Gojković, aforističar Aleksandar Čotirć, reditelj Milan Karadžić i mnogi drugi.
U prepunoj sali Skupštine, komemorativni skup počeo je minutom ćutanja, a prvi govor održao je Goran Vesić rekavši da ga je Vitezović ponekad „onako razbarušen“ podsećao na njegovog čuvenog junaka profesora Kostu Vujića.
„Nekada ekscentričan, znao je da bude ciničan, ali uvek mudar, inspirativan i dobroćudan. Nekada mi činio kao da je Vuk Karađžić, jer kao da su se njih dvojica međusobno usaglašavali i konačno sklopili dogovor kako da budu što bliži jedan drugom. Milovan Vitezović je živeo u ulici Vuka Karadžića.“
Reditelj Živorad Ajdačić podsetio je da je Vitezović jedan od malobrojnih srpskih književnika kojem su za života tri puta objavljena sabrana dela.
„Bio je velikan srpske književnosti, pesnik, romansijer, sa kojim se na Guglu povezuju hiljade citata i aforizama“.
U ime Udruženja književnika Srbije govorio je Miloš Janković citirajući Vitezovića i njegov aforizam: „Mogao bih da budem zvezda da mi nebo nije tesno“.
„Služio si srpskom narodu i njegovoj kulturi. Bio si učitelj i prosvetitelj. Bio si, a takav ćeš i ostati u sećanju srpskog naroda, mudar i promišljen“, istakao je Janković.
Milovan Vitezović se ubraja u najznačajnije srpske književnike 20. i 21. veka. Prvu zbirku pesama „Slobodnije od slobode“ objavio je 1968. godine. Tiraž je rasprodat za nedelju dana. Izdvajaju mu se brojni romani, među kojima „Šešir profesora Koste Vujića“ i „Lajanje na zvezde“, ali i zbirke pesama i aforizama, te scenariji za TV drame, serije i filmove…
Bonus video: Komemoracija Milanu Vlajčiću