Ko je posmatrač, a ko je posmatran? Povratak u detinjstvo kroz izložbu "Trag sećanja"

Umetnica se kroz seriju skulptura od keramike bavi istraživanjem i promišljanjem uzajamnog odnosa čoveka i njegovih sećanja. Izložba nas uvodi u intimni prostor autorkinog detinjstva istovremeno otvarajući mogućnost posetiocima za sopstveno putovanje kroz vreme.Jovana Janković nam govori o procesima učenja, sazrevanja i razvijanja, kroz koje se neprestano vraćamo na pojedine stanice naše prošlosti kako bi ih sagledali drugačije svaki put kada zauzmemo novu vremensku i razvojnu poziciju. Ovu postavku možemo poimati i kao potragu za nekim zalutalim ili davno izgubljenim delom sebe, jer smo u detinjstvu najbliži onom izvornom.

- Ukoliko pođemo od teorije da čoveka čini skup njegovih sećanja, shvatićemo neprocenjivu važnost istih. Sećanja su konstrukt prošlosti posmatrane iz aktuelnog trenutka i menjaju se kako bi odgovarala našem sadašnjem identitetu. Vršeći selekciju događaja, svesno ili nesvesno biramo šta ćemo zapamtiti, a šta zaboraviti. Projekat "Trag sećanja" gradi jednu vrstu portala, prozora kroz koji možemo da vidimo prošlost. Ulaskom u galerijski prostor, podstaknuti smo da se vratimo u detinjstvo. Pred nama su fragmenti nečijeg života, sećanja, emocija. Oni su zaleđeni u jednom određenom trenutku, u izmaglici nekog prethodnog života kojem svedočimo. Da li su ta sećanja naša? Da li možemo da ih promenimo - pita umetnica.Postavka se sastoji od nekoliko zasebnih elemenata koji međusobno korespondiraju u prostoru i zajedno čine celinu. Radi se o prikazu dečjeg igrališta, smeštenog u drugačije okruženje, sa ciljem da rekonstruiše fragmente sećanja. Pred nama su emocije, predstavljene kroz objekte iščašene realnosti koje daju eho života. Taj život percipiramo kao neki prošli ili budući trenutak u kome možemo napraviti promenu. Prikazane depersonalizovane figure, ostale su zamrznute u nekom drugačijem vremenu, u jednom trenutku koji treba osvestiti. Kroz izložbu nas prate porcelanske igračke koje kao da posmatraju svaki naš korak. Između redova postavlja se pitanje: Ko je posmatrač, a ko je posmatran?

Radovi upućuju na to da bilo kom životnom periodu možemo pristupiti kao periodu odrastanja. Tada dobijamo nova saznanja, učimo, prevazilazimo, nadograđujemo se, napredujemo i rastemo u svakom smislu (emotivno, psihički, fizički). Galerijski prostor postaje sigurno mesto, a dela stvaraju nostalgičnu atmosferu koja poziva posmatrača da ih doživi, tumači i pronikne na svoj jedinstven način.Jovana Janković rođena je 1992. godine u Beogradu. Osnovne akademske studije završila je 2020. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek keramika. Na istom odseku studirala je jedan semestar na Estonskoj akademiji umetnosti (EKA) u Talinu, 2019. godine. Na Fakultetu primenjenih umetnosti završila je i Master akademske studije 2022. godine, iz oblasti keramičke skulpture.Izlagala je na mnogim grupnim i organizovala jednu samostalnu izložbu. Učestvovala je na umetničkim festivalima, Likovnoj koloniji u Tršiću 2019. godine, Smotri umetnosti ,,Mermer i zvuci” u Aranđelovcu 2019. godine i Međunarodnoj koloniji umetničke keramike ,,Zlakusa” u Užicu 2023. godine. Redovna je članica ULUPUDS-a od 2023. godine. Dobitnica je nagrada koje dodeljuje umetnički savet ULUPUDS-a na izložbama ,,Kutija 4” i ,,Minijatura 3”.Bonus video: Plava izložba za osobe sa invaliditetom