Karteli, kokain i gomila mrtvih: Kako je “Scarface” sa Al Paćinom postao kultni film

Magazin “Independent“ se priseća kako je haos ispred kamere lako uparen sa ludilom iza scene. Od Al Paćina koji je razbio nos (lažnim) kokainom do pisca Olivera Stouna koji je za dlaku izbegao da ga ubiju (pravi) dileri droge…Brajan De Palma je znao kako da proda svoju robu. „Kubanci! Kokain! Al Paćino! Mitraljezi! Devojke! Vau“, rekao je reditelj za časopis “Eskvajer” zašto je, po njegovom mišljenju, njegov film „Lice sa ožiljkom” (1983), bio najbolji film u tom periodu.

Sumnjivo je da je režiser zaista verovao svojim tvrdnjama. Film, koji se ponovo prikazuje u decembru kako bi proslavio svoju 40. godišnjicu, imao je problematičnu produkciju u kojoj su učestvovale neke veoma zapaljive ličnosti. Podjednako problematično je bilo i njegovo konačno prikazivanje, iako je bilo zaglibljeno u podeljene kritike i pretnju stigmom X rejtinga, zbog scena nasilja. Bez obzira na to, “Scarface” je odavno ušao u panteon holivudskih gangsterskih filmova.Možda najveće svedočanstvo zakulisne drame filma je smrtna opasnost za njegovog scenaristu Olivera Stouna, koga su zamalo ubili dileri droge na Bahamima gde je završavao istraživanje za scenario. Kao što je Stoun napisao u svojoj nedavnoj autobiografiji “Chasing the Light”, kao i njegov protagonista, i on je u to vreme uzimao dosta kokaina. Nakon što je rekao pogrešnu stvar svojim poročnim kolumbijskim partnerima, postao je uveren da će on i njegova žena biti ubijeni, a njihova tela bačena „u neku močvaru da bi ih rakovi progutali“.

Prvobitni scenario “Scarface-a” pokazao se previše nasilnim za neke, sa originalnim režiserom Sidnijem Lametom koji je napustio projekat na osnovu toga što je Stounova vizija bila eksploatatorska. Kada je snimanje počelo, kubanska zajednica u Majamiju je terala produkciju iz grada, tvrdeći da to šteti njihovom imidžu. Neki su otišli ​​toliko daleko da su pričali o čudnim glasinama da Fidel Kastro finansira film. Na setu je nastalo još više problema – mesto sa kojeg je Stoun ubrzo proteran jer je previše razgovarao sa glumcima. Zvezda Al Paćino – koji je igrao kubanskog antiheroja Tonija Montanu – oštetio je svoje nosne šupljine šmrčući planine lažnog kokaina. „Ne znam šta mi se desilo sa nosom, ali promenio se“, rekao je kasnije.

Kada je “Scarface” konačno pušten, naišao je na oštro podeljene kritike. Neki recenzenti su otvorili paljbu. Uticajna kritičarka “Njujorkera” Polin Kejl odbacila je film kao „grubu, ritualizovanu melodramu“ i požalila se da Paćinov nastup prikazuje „zvezdu čija se mašta čini oslabljenom“. Drugi su film uporedili nepovoljno sa ranijom adaptacijom istog romana Hauarda Hoksa. U verziji iz Čikaga iz 1932. glumio je Pol Muni kao Toni Kamonte, italijanski imigrant nalik Al Kaponeu koji je postao šef mafije. Recenzenti takođe nisu marili za šljašteću De Palminu interpretaciju. Bilo je previše sunca s obzirom na strašne stvari koje su se dešavale na ekranu. Filmovi “Kum” Frensisa Forda Kopole bili su osvetljeni u odgovarajućim tamnim tonovima, ali “Lice sa ožiljkom” je bilo ekstremno blistavo, snimljeno u jarkim osnovnim bojama. Njegovi protagonisti su nosili bela odela, nakit i otvorene havajske košulje.Jedno od pravila gangsterskog žanra je da anti-heroj mora da dočeka loš kraj. U Munijevom “Scarface-u”, Toni umire prestravljen i izbezumljen „kao pacov“ dok cvili „ne pucajte, ne pucajte“ na policajce koji su već ubili njegovu voljenu sestru zalutalim metkom. U verziji Paćina, Toni puca izbacuje plamen iz puške. Njegova scena smrti jedna je od najoperativnijih i najnaprednijih u istoriji kinematografije, pucnjava u kojoj se bori protiv vojske bolivijskih ubica koji su upali u njegovu vilu sa crvenim tepihom sa širokim gotskim stepenicama. Paćino izlazi u sjaju slave, ispaljuje metke i vičući psujući („Treba ti jebena vojska da me uhvatiš“) pre nego što se spusti glavom u svoj bazen.

„Lice sa ožiljkom” može da zavara. Počinje u okrutnom stilu snimkom iz žurnala kubanskih izbeglica na prenatrpanim čamcima, koji idu u SAD. „Od 125.000 izbeglica koje su sletele na Floridu, procenjuje se da je 25.000 imalo krivične dosijee“, rečeno je publici. Kastro je upravo ispraznio svoje zatvore, a među „talogom“ koji je prevezao u Sjedinjene Države su Toni i njegov najbolji prijatelj Meni Ribera (Stiven Bauer). U svojim ranim scenama, “Lice sa ožiljkom” izgleda kao film koji bi Sidni Lamet mogao da snimi, teško pogođena socrealistička drama o imigraciji, korupciji policije i razaranju koje je prouzrokovao rat protiv droge. Taj ton se, međutim, ubrzo menja sa izrazito nasilnim scenama.Američki cenzori – Filmsko američko udruženje – bili su zgroženi ranom scenom u kojoj kolumbijski mafijaš Hektor Žaba (Al Izrael) motornom testerom odseče ruku Tonijevom prijatelju Anđelu. (Iako nikada ne vidite stvarno odsecanje pomenutog ekstremiteta, prskanje krvi preko Tonija je sugestivno slikovito.) Ni oni nisu bili oduševljeni Paćinovom nemilosrdnim psovanjem. Producent Martin Bregman morao je da se bori da bi poništio X rejting filma (tada uglavnom rezervisan za porno filmove).

Prodaja karata bila je skromna. „Scarface“ je samo vratio uloženo (došao je na 40. mesto u godini na američkoj blagajni, na kraju je zaradio 45 miliona dolara), ali ovo nije bio hit. De Palma je bio toliko sporo režirao da je projekat prekoračio raspored i budžet. Prema Stounu, režiser je bio toliko razočaran procesom pravljenja „Lica sa ožiljkom“ da je preskočio zabavu povodom kraja snimanja i pobegao iz grada prvim dostupnim letom. „Misliš li da želim da budem u blizini ovih ljudi još neki dan? Idem odavde“, navodno je rekao piscu dok je napuštao brod.Četrdeset godina kasnije „Lice sa ožiljkom“ je jedan od najuticajnijih filmova svoje ere. TV serije od „Miami Vice“ do „Narcosa“ mu puno duguju – kao i bezbrojni drugi gangsterski filmovi koji se bave drogom. A rani kritičari neka su prokleti, Toni Montana je gotovo sigurno Paćinov najslavniji nastup. Glumčeva fascinacija Šekspirovim negativcima je dobro zabeležena. Kasnije je snimio film (Traženje Ričarda iz 1996.) o svojoj opsesiji Ričardom III. U određenim trenucima ovde, na primer, kada se suoči sa svojim ljigavim mentorom Frankom Lopezom (Robert Lođa) i pokvarenim pandurom (Haris Iulin), on se ponaša kao da je na pozornici u nekoj krvavoj tragediji. On je lep, ali veličanstven.Bonus video: Vudi Alen na premijeri svog filma u Veneciji