Mirko Babić, zasigurno jedan od najznačajnijih kragujevačkih umetnika druge polovine 20. i početka 21. veka, preminuo je juče u 73. godini.
Odbio Atelje 212 i JDP
Povodom 45 godina umetničkog stvaralaštva Mirka Babića u Kragujevcu je 2017. godine objavljena i monografija o njemu i njegovom radu.
Na svečanosti prilikom promocije, javnost je čula i manje poznate detalje iz njegove biografije, a između ostalog i taj da je po završetku Akademije za pozorište, odbio pozive Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta i vratio se u Kragujevac.
Njegov kolega sa klase, glumac Feđa Stojanović na promociji monografije je podsetio na taj događaj.
„Mirko je oduvek voleo Kragujevac. Bili smo u odličnoj klasi i svi smo dobili pozive da radimo za velika pozorišta. On je govorio: ‘Kada ja budem igrao Kralja Lira, vi ćete još uvek da nosite tacne!’. I nosili smo jedno vreme tacne, ali niko osim Mirka sa naše klase nikada nije odigrao Kralja Lira“, rekao je Stojanović.
Mirko Babić u kragujevačkom Teatru igrao je velike i zahtevne uloge, od komedije do drame, a kralja Lira igrao je sa 44 godine.
Kragujevački glumci: Bio nam je prijatelj i učitelj
Odlazak velikana kragujevačkog i srpskog glumišta Mirka Babića, glumci Knjaževsko srpskog teatra doživeli su kao veliki lični gubitak, jer ih je napustio dugogodišnji prijatelj, kolega i učitelj.
„Otišao je naš Bale i ostavio veliku prazninu u Pozorištu. Bio je veliki čovek, vrstan glumac, dobar prijatelj, još bolji učitelj, pravedan upravnik… “ ovim rečima kolege opisuju Mirka Babića posle saznanja da je zauvek napustio njihove živote i pozorište, koje je kako kažu „voleo iznad svega“’.
„Stasavali smo zajedno kao glumci, bili smo nerazdvojni , Mirko mi je bio kum na venčanju, a sa njegovim odlaskom otišao je i deo mene“, kaže za naš portal glumac Bratislav Slavković Keša.
On se priseća zajedničkih uloga i bravura Mirka Babića koje je izazivao kada god bi se pojavio na sceni, dodajući da mu je uspeh ansambla uvek bio ispred ličnog uspeha.
„Mi smo živeli za predstavu, imali smo tu radost stvaranja. Mirko je uvek insistirao da napravimo, pre svega dobru predstavu u celini, govoreći da glumcu ništa ne vredi da odigra dobru ulogu, ako je predstava loša. To je bilo naše pravilo, a u tome se se ogleda samo jedan deo njegove veličine. Znali smo satima da ostanemo posle probe u pozorištu i raspravljamo o predstavi gde i šta možemo da popravimo. Eto, takav je bio, ceo se davao pozorištu ’’, priseća se Slavković.
On se osvrnuo i na brojne predstave koje je tokom dugogodišnje karijere odigrao sa Babićem, navodeći da su „disali kao jedan’’ i rado u predstavama uveseljavali publiku spontanim improvizacijama.
„U mladosti smo to često radili, u predstavama gde osetimo da možemo da promenimo teskt. Bio je odličan pokretač improvizacija. Jednom smo se dogovorili da u predstavi ‘Sumnjivo lice’ preuzmemo ceo komad, jer je kolega koji je tumačio ulogu Viće bio neprijatan prema našoj garderoberki. Znali smo celu predstavu napamet i nismo mu dozvolili da bilo šta kaže. Publika je bila u transu, a mi smo mu očitali lekciju. Posle smo bili kažnjeni od plate, ali nismo žalili. Mirka je pogađala svaka vrsta nepravde i to je bio njegov način da se zauzme za druge’,’ objašnjava Slavković.
Dugogodipnje prijateljstvo kumova i kolega, iznedrilo je brojne anegdote na sceni i van nje. Slavković, koji je i sam odigrao veliki broj zapaženih uloga u kragujevačkom Teatru, priseća se i trenutka kada je u jednu predstavu ’’upao’’ kao zamena jer je kolega bio sprečen.
„Bilo je to 50. izvođenje jednog vodvilja, igrao sam nekog inspektora i u sred predstave upada Mirko Babić, koji je tada bio direktor Teatra i onako, onim svoijim glasom, strogo kaže ‘Ko je ovom Bratislavu dozvolio da igra, kad je ovo Jurišićeva uloga’. U publici je nastao vrisak i aplauz, mi smo se trudili da suzbijemo smeh, a on je napustio scenu kao što je i ušao. Umeo je da napravi takvu atmosferu, da zabavi i publiku i nas’’, kaže Slavković.
Kaže da je bio izuzetno duhovit, obrazovan, rečit i prizeman. Iako je,kako naglašava, bio prvak Knjaževsko srpskog teatra, uvek je bio spreman da razgovara sa ‘’običnim ljudima’’ bilo gde da se nadje, na ulici ili u kafani.
„Bila su to lepa druženja, bio je istinski boem. U kafini je voleo muziku, a znao je često uz muziku i da recituje stihove, na opšte oduševljenje prisutnih „, sa setom priča Slavković.
„Kod Mirka sam pekla zanat“
Glumica Marina Perić Stojanović, koja danas otvaruje zapažene uloge i osvaja nagrade na pozorišnim festivalima, za Nova.rs priseća se svojih početaka, kada je kao mlada glumica došla u Knjaževsko-srpski teatar. Kaže da je prema Mirku Babiću osećala veliko poštovanje jer je već tada, bio prvak pozorišta sa velikom plejadom uloga koje je odigrao.
„Iako smo mi mladi glumci u njemu gledali glumačku veličinu, on se prema nama nije postavljao kao autoritet. Bio nam je privržen i uvek spreman da pomogne. Bio je strpljiv da nas nauči ‘zanatu’, a od njega sam mnogo naučila. To su sećanja koja su mi se prvo vratila, kada sam saznala za njegovu smrt“, priča Marina.
Vraćajući se na svoje glumačke početke, Marina se priseća i atmosfere koja je pre trideset i više godina vladala u pozorištu.
„Živeli smo tada kao jedna porodica. Ne kažem da i sada nismo porodica, ali su tada bile jednostavno drugačije prilike. Mi mlađi smo gledali da što više vremena provodimo sa starijim i iskusnijim glumcima, da učimo od njih i ‘pečemo’ zanat, a Mirko nam se nesebično davao. Nažalost, većina od njih više nije sa nama, a sa Mirkovim odlaskom svi smo izgubili, pre svega prijatelja, pa tek onda velikog umetnika“’, kaže Marina.
Ona dodaje i da je tokom rada sa Mirkom uvek bilo dosta smeha, jer je po prirodi, kako kaže, bio šaljivdžija, ali ističe i da je bio izuzetno pravedan i da je kao glumac, a kasnije i kao upravnik, ‘’znao da lupi šakom o sto’’ kada oseti neku nepravdu.
„Voleo je pozorište i nas glumce’’
Kolege Mirka Babića svedoče da je imao strpljenja za svakog mladog glumca koji je došao u pozorište i da su od njega uvek imali podršku.Aleksandar Milojević deo ansambla Knjaževsko srpskog teatra postao je pre 30 godina, a kako za naš portal ističe, na njegov glumači početak veliki uticaj je imao Mirko Babić.
„On mi je bio prva podrška kada sam kročio u Teatar. Vest o smrti me je mnogo pogodila iako sam znao da je već godinama teško bolestan. Teško mi je, jer znam da je otišao zauvek. Ja sam sa Mirkom zaista imao specifičan odnos. Od njega sam mnogo naučio i na tome sam mu neizmerno zahvalan“, počinje Milojević svoje sećanje na glumačkog oca.
„Podržavao nas je u svim ulogama, bez obzira da li su bile velike ili male. Ja sam imao sreću da sa Mirkom igram u velikom broju predstava, tako sam i učio zanat, ne samo ja, već i sve mlade kolege koje su radile sa njim. Malo smo krali, malo smo učili, ali je većinom Mirko učio nas“, priseća se Milojević.
On podseća da je Mirko Babić bio i upravnik Teatra u dva mandata, a na taj period gleda kao na period kada je kragujevačko pozorište ostvarilvalo velike rezultate.
„Voleo je da radi i sarađuje sa rediteljima. U to vreme imali smo mnogo premijera, pravili smo divne festivale u Kragujevcu, bili smo dobri domaćini. Pod njegovim rukovodstvom smo bili ansambl koji je izazivao neku vrstu strahopoštovanja gde god da se pojavimo. Birao je kvalitetne predstave i gotovo uvek smo osvajali nagrade na festivalima“, podseća Milojević.
On kaže da je Babić „brinuo o glumcima’’ iako mu to niko nije tražio, te da je na njegov nagovor Radoš Bajić došao u Kragujevac i za snimanje serije ‘’Selo gori a baba se češlja’’ izabrao dosta kragujevačkih glumaca.
„Takav je bio, uvek spreman da ponudi svoju pomoć. Imao je želju da nam omogući da se, osim u pozorištu, oprobamo i u drugim formatima, pratio je naše karijere i radovao se svakom pojedinačnom uspehu’’, ističe Milojević.
Na kraju razgovora Milojević je naglasio da je uloga Dragojla obeležila Mirkovu glumačku karijeru, te da ga mlađe generacije uglavnom pamte po njoj. Priseća se i neobične najave koja ih je zatekla na Domu kulture u Aleksincu, kada su gostovali sa predstavom ‘’Hladnjača za sladoled’’ koja se bavi temom streljanja u Šumaricama. Na plakatu koji je najavljivao naše gostovanje pisalo je „U predstavi igra i Dragojlo“.
„Nama je to bilo simpatično, jer je uloga Dragojla bila reklama za ceo ansambl. A takav je bio i Mirko, držao nas je sve na okupu i voleo bih da sada, kada ga više nema, taj njegov duh i želja za zajedništvom uvek negde lebde nad nama u pozorištu i podseća nas na sve one živorne lekcije koje smo naučili od njega’’, iskren je Milojević.
Uloge i nagrade Mirka Babića
Mirko Babić u kragujevačkom teatru debitovao je ulogom Vaske Pepela u drami ‘’Na dnu’’ Maksima Gorkog. Na Susretima pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ nagrađivan je za uloge Nikite u Tolstojevoj drami ‘’Od slamke kuća izgori’’, Alekse u Sterijinoj ’’Laži i paralaži’’, Tomasa Nidrigena u drami Miodraga Ilića ‘’Valcer poručnika Nidrigena’’, Đorđa Džandara u Kovačevićevom ‘’Svetom Georgiju’’, Zdravka Lukića u ‘’1918.’’ Božidara Zečevića, Blijedog Damjana u ‘’Golubnjači’’ Jovana Radulovića, Šekspirovog ‘’Kralja Lira’’… Dobitnik je Zlatne kolajne publike i Zlatne kolajne Stručnog žirija Festivala monodrame i pantomime u Zemunu (1982) za tumačenje uloge Ljube Vrapčeta u adaptaciji romana ‘’Kad su cvetale tikve’’ Dragoslava Mihailovića, a to je poseban kuriozitet njegove karijere – 30 godina je igrao monodramu i preko 1.000 izvođenja. Dobitnik je i Statuete „Joakim Vujić“ za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti Srbije koju dodeljuje Knjaževsko-srpski teatar (2009), Ordena Svetog Save drugog reda koji dodeljuje Srpska pravoslavna crkva (2013), Srebrne medalje za zasluge koju dodeljuje Predsednik Republike Srbije (2017), Priznanja „Zaslužni građanin“ Grada Kragujevca (2018) i mnogih drugih.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar