0
Umetnica Olga Markalova Romanovna otvara svoju prvu samostalnu izložbu pod nazivom "Kad porastem biću Ajfon" večeras u 19 časova u galeriji "Art for all" u ulici Kralja Petra u Beogradu.
Prema rečima autorke, izložba se bavi pitanjem povezivanja ljudi u savremenom društvu i time da li nas socialne mreže i mogućnosti za munjevitu komunikaciju povezuju ili vezuju.
Mehanička naprava zvana „Ajfon“ nametnula se kao tema, ideja i inspiracija zbog njegovih zapanjujućih karakteristika, piše istoričar umetnosti Luka Vukićević u katalogu, dodajući da se „Ajfon“ od ostalih izuma visoko sofisticirane tehnelogije, izdvaja svojom portativnošću koja ga čini najpristupačnijim uvek i svuda.
– Njegova suština leži u povezivanju ljudi međusobno, ali i individue sa najrazličitijim sadržajima koji se nude na interentu. Time se na prvom mestu, etablira kao sredstvo koje čini da stvari teku brže i efikasnije. Međutim, premda upotreba ajfona pojednostavljuje kontakt, ona ga istovremeno i siromaši. Autorka nam to vizuelno saopštava preko lica njegovih korisnika u kovitlacu linija lica u kojim se gube najpre usta, nos i uši, vidimo samo oči, da bi, u daljem stadijumu nestale i one. Ostaju samo obezličene ljudske figure – objašnjava Vukićević.
Olga Markalova koristi grafičke tehnike suve igle, bakropisa i akvatinte radi definisanja ljudskih figura i okoline i linoreza kako bi prikazala mrežne ajfonske linije. Pored toga služi se tehnikama akvarela, ulja i akrilika. Umetnica upotrebljava tradicionalne slikarske i grafičke tehnike, kako bi zauzela dovoljan kritički odmak u odnosu na predmet istraživanja, sa ciljem da ga „demaskira“ i omogući njegovo sagledavanje iz više aspekata.
Prvi korak u pravcu odgonetanja zagonetke zvane „Ajfon“ jeste upečatljiva slika „Roman“ – „hibernacija koja predstavlja glavu bradatog muškarca obmotanu kablovima u vidu linija, a
njegovi zatvoreni kapci simbolično svedoče o mreži kablova koja umrtvljuje čoveka dovodeći ga do beživotnog stanja“.
– Korišćenjem efekta crno-belo na većem broju slika, Markalova amblematski govori o duhovnoj jednoobraznosti, oskudnosti i šematizmu kao rezultatu delanja vrlih novih tehnologija postindustrijske ere. Sa druge strane, umetnica upotrebljava raskošan kolorit da bi opisala šarenilo kojim te tehnologjje atakuju na nas kako bi pridobile našu pažnju, i na taj način ostvarite svoj uticaj. Najzad, kontrastom crno-belog i kolorita umetnica rečito metafizički govori o sukobu između svetla i tame, dobra i zla, stvarnosti i iluzije, bića i nebića – piše, između ostalog, Vukićević u katalogu izložbe.
Izložba „Kad porastem biću Ajfon“ trajaće do 29. maja.
Bonus video: Izložba Andreja Josifovskog Pijaniste