0
Glumac Gordan Kičić je sigurno jedan od najboljih poznavalaca rokenrola među našim filmskim i pozorišnim svetom, i neko ko i sam svira električnu gitaru. Njemu je naša rubrika baš legla, i što se njega tiče, satima bi pričao o različitim svojim omiljenim pesmama.
Piše: Gordan Kičić
Imam hiljade pesama, bendova, muzičkih pravaca, za različita razdoblja u mom životu, i bilo je teško izabrati samo tri stvari. Za početak, pesma koju najviše volim da sviram, i da slušam je “Rockin’ in the Free World” od Nil Janga. To je stvar koja se pojavila malo kasnije u njegovoj karijeri, i koja po meni definiše njegov utopistički i socijalistički pogled na svet. Divna pesma, jako mi je važna, prava rokenrol himna. Obeležila je moj život.
Pearl Jam je izvodi poslednjih 30 godina uživo na koncertima. Ja se slažem s njim po mnogim pitanjima vezanim za tu pesmu. Nil Jang je jedan od najzanimljivijih ljudi u rokenrolu. Još od njegovog prvog benda “Crosby, Stills, Nash & Young”, pa kasnije kantri perioda, i grupe “Crazy Horse” sa kojima se tražio… Zanimljivo je da je on bio uvek andergraund u mejnstrimu. On živi jedan potpuno čudan život, kupio je veliku farmu, ima konje…
Jedan zajeban matorac, jako zanimljiv, koji je uticao na različite bendove koji su se pojavili tokom osamdesetih i devedesetih godina. “Heart of Gold”, “Old Man”, ima toliko tih pesama koje su na mala vrata ušle u naše živote, možda na “martinelu” preko drugih bendova. Ali “Rockin’ in the Free World” je meni ludilo, pogotovo kada na svirkama traje po 20 minuta…
Sledeća pesma je “Never Let Me Down Again” od Depeche Mode. To je moj najomiljeniji bend, njih slušam od kraja osamdesetih, bio sam na tri njihova koncerta, i to je jedno posebno iskustvo. Depeche Mode je takođe jedan jako uticajan bend, ko njih nije gledao ne zna o čemu se tu radi.
Inače, pesmu “Never Let Me Down Again” volim i zbog spota koji je radio Enton Korbijn. U spotu postoji klasje koje se njiše, I već decenijama je aktuelna koreografija na njihovim koncertima, kada ceo stadion rukama vrti levo-desno, kao klasje. I to je uvek pesma koju sviraju na bis, i uvek je fenomenalno.
Imao sam priliku da upoznam pokojnog Fleča kad je bio u Beogradu, i celoj mojoj ekipi koja sluša puno muzike taj bend ima posebno mesto u životu. Poslednji album “Memento Mori” ima takođe dobrih stvari, “Before We Drown”, na primer. Oni su vremešni, ali “cepaju” još uvek. Taj neki spoj dark elektra i minimala, je jako uticao na elektronsku scenu devedesetih. Njihove semplove vrte ljudi, doživeli su puno obrada, čak ih je i Džoni Keš obradio. Oni su takođe andergraund bend, ali jedan od najvećih.
Za kraj, stavio bih jednu pesmu od Kralja Čačka, koji je moj dragi prijatelj i saradnik. On je radio muziku za moje projekte “Realnu priču” i “Mama i tata se igraju rata”. Najomiljenija njegova pesma mi je “Rolaj”, sa njegovog pretposlednjeg albuma. Kralj Čačka je jedna divna i specijalna pojava na našoj muzičkoj sceni, koji polako dolazi do šireg auditorijuma. Ljudi nisu u početku skapirali šta on donosi, a on je pre svega pesnik.
Zajedno sa svojim bratom Markom komponuje muziku, koja je kombinacija džeza, Leonarda Koena, Boba Dilana i “amerikane”. Ako bih morao da izaberem, u sadašnjem trenutku, šta je meni interesantno na domaćoj sceni, onda je to svakako on.
Kada smo napravili „Realnu priča“, znao sam da će tu biti pesma „Odnesi me“ od Vlade Divljana i Gileta. Ali razmišljao sam koje osećanje treba da ima taj film i serija, i na preporuku mog montažera Dejana Uroševića, poslušao sam Kralja Čačka i odmah sam se zaljubio u tu muziku i emociju. Onda smo se upoznali, on je pogledao film zajedno sa bratom, i sad ćemo da radimo treću sezonu zajedno. Oni su stvarno posebna pojava na našoj skromnoj rokenrol sceni.
Bonus video: Oni su najmanje, a najveće zvezde EXIT-a – Poslušajte Vokal kids u Newsnight
